Šta je obeležilo cirkularnu ekonomiju u Srbiji 2021. godine

Otpad od hrane, priprema Programa za cirkularnu ekonomiju 2022-2024, uključivanje građana u proces cirkularne ekonomije – neke su od tema koje su obeležile cirkularnu ekonomiju u Srbiji 2021. godine.

U širem ekološkom smislu, godinu su obeležili ekološki protesti, upozorenja o zagađenju vazduha, vode i zemlje, bojazan zbog poslovanja kompanije Rio Tinto, donošenje zakona čiji je cilj energetska tranzicija Srbije, kao i otvaranje klastera 4 u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Bila je ovo, reklo bi se, godina kada su građani Srbije pokazali da je zaštita životne sredine visoko na listi njihovih prioriteta.

Otpad od hrane

Kad je reč o temama kojima se bavi cirkularna ekonomija, u fokusu srpske javnosti ove godine bio je otpad od hrane. Zahvaljujući istraživanju „Zašto i kako pravimo otpad od hrane?” koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine, saznali smo da prosečan stanovnik Beograda za godinu dana baci 108 kilograma hrane.

Bacanje hrane – ekološki, ekonomski i društveni problem

Dobra vest je da je u porastu broj aplikacija čiji je cilj smanjenje otpada od hrane, bilo povezivanjem donatora hrane sa primaocima – platforma FoodSHare, bilo informisanjem korisnika o skorom isteku roka namirnica – aplikacije Eat Me App i UseAllFood.

Pokrenuta je kampanja „Spasimo hranu, spasimo humanost“ čiji je cilj da poveća svest građana o problemu bacanja hrane i nedovoljnih donacija hrane.

U okviru projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ čiji su nosioci Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED, Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ i kompanija Esotron nagrađeni su najbolji radovi novinara o ovoj temi. Među nagrađenima je i novinarka našeg portala Marija Dedić. U okviru istog projekta nastavljena je akcija prikupljanja 1000 tona otpada od hrane.

Počela je sa radom prva digitalna platforma za donaciju hrane u Srbiji „Tanjir po tanjir“. Ipak, PDV na donacije hrane i dalje nije ukinut, pa se mnogima više isplati da bace hranu nego da je poklone. Očekuje se da ova tema bude u fokusu javnosti i naredne godine.

Otvorena poglavlja i napredak pod ključem

Kraj godine u pravnom smislu obeležilo je predstavljanje Predloga programa razvoja cirkularne ekonomije u Republici Srbiji za period 2022-2024. godine. Javna rasprava o predlogu programa se sprovodi do 14. januara 2022. godine.

Cilj Srbije prelazak na cirkularnu ekonomiju

Ministarka za zaštitu životne sredine Srbije Irena Vujović nedvosmisleno je istakla da je strateški cilj Srbije prelazak sa linearne na cirkularnu ekonomiju.

Kad je reč o širem pravnom okviru, godina za nama ostaće upamćena po otvaranju klastera 4 koji obuhvata četiri poglavlja u pregovorima o pristupanju Srbije Evropskoj uniji. Poglavlja se odnose na zelenu agendu i održivu povezanost, a otvorena su poglavlja 14 (transportna politika), 15 (energetika), 21 (transevropske mreže) i 27 (životna sredina).

Kako je istakla ministarka  za evropske integracije Jadranka Joksimović, otvaranjem klastera četiri, Srbija će biti dodatno u prilici da kandiduje sve projekte iz oblasti zaštite životne sredine, obnove biodiverziteta, poboljšanja vazduha, vode i tla, cirkularne ekonomije.

U aprilu su usvojena četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva, uključujući dva nova zakona – Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.

Ipak, kako se navodi u Izveštaju Koalicije 27: “Poglavlje 27 u Srbiji: Napredak pod ključem”, predstavljenom krajem oktobra, životna sredina i dalje nije prioritet Vlade Srbije. Da je stopa recikliranja veoma niska, saznali smo zahvaljujući publikaciji „Statistika i računi životne sredine“ Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Srbija ponovo koristi svega četiri odsto ukupno tretiranog otpada, dok je udeo ponovo iskorišćenog otpada na nivou Evropske unije 49,4 odsto.

Od reciklomata do eko opštine

Cirkularna ekonomija sve je više u fokusu građana, kompanija i opština. Konkurs za angažovanje građana ka Cirkularnoj ekonomiji Postajemo cirkularni pokazao je da Srbija ima dovoljno motivisanih i kreativnih pojedinaca i timova koji žele da stvore drugačiju kulturu koja će brinuti o resursima.

Sa edukacijom treba krenuti u školama

Zahvaljujući istraživanjima, saznali smo i da većina građana Srbije ima pozitivan stav prema reciklaži, kao i da deca odlično reaguju na ekološke teme kada im se one približe na pravi način.

Učili smo o cirkularnoj ekonomiji od nordijskih zemalja. Ambasade Danske, Finske, Norveške i Švedske sprovele su projekat Cirkularna ekonomija – nordijska iskustva sa namerom da se podigne svest lokalnih partnera o važnosti cirkularne ekonomije.

Pokrenuta je Digitalna platforma za cirkularnu ekonomiju čiji je cilj pružanje podrške kompanijama kroz poslovne modele, primere dobre prakse i alate, kako bi lakše primenile cirkularni model poslovanja.

Beograd je dobio prvi reciklomat. (U Beogradu postavljen prvi reciklomat) U nekoliko gradova u Srbiji postavljeni su kontejneri za reciklažu stakla zahvaljujući projektu „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“.

Neke opštine najavile su ambiciozne ciljeve. Čelnici Čajetine najavili su da će Čajetina postati prva eko opština u Srbiji. Već naredne godine mogla bi da počne primarna selekcija otpada u ovoj opštini.

Sve više kompanija postavlja ciljeve koji se tiču smanjenja otpada. Privreda Srbije bila je aktivna i van granica naše zemlje. Predstavila se u Dubaiju na prvoj tematskoj nedelji Svetske izložbe “Expo 2020 Dubai” o klimi i biodiverzitetu velikim brojem inovativnih proizvoda i usluga posvećenih, između ostalog, i cirkularnoj ekonomiji.