U prethodnim tekstovima o otpadu od hrane, saznali smo da su građani Srbije iznad svetskog proseka po količini bačene hrane, istraživali smo ko je odgovoran za to što hrana u Srbiji truli na deponijama i zašto restorani radije bacaju kuhinjski otpad umesto da ga predaju operateru. Nažalost, ni u trgovačkom sektoru situacija nije mnogo bolja.

Nije tajna da supermarketi u Srbiji neprodatu hranu kojoj ističe rok trajanja, a koju ne uspevaju da prodaju, uglavnom bacaju. Koliko, niko pouzdano ne zna jer ove kompanije nerado dele te informacije s javnošću. Ali, ako se ima u vidu da za doniranu hranu moraju da plate PDV, računica je jasna – isplativije je da sačekaju da namirnicama prođe rok, pa da ih bace, nego da ih poklone dok su još dobre za upotrebu.

O Zakonu o viškovima hrane koji je trebalo da reši situaciju u ovoj oblasti i da motiviše donatore da poklanjaju namirnice, niko više ne govori. PDV na donacije hrane i dalje se plaća, uprkos sporadičnim inicijativama za njegovo ukidanje.

Istovremeno, kako ističu nevladine organizacije, pola miliona građana Srbije nije u mogućnosti da zadovolji osnovne životne potrebe, među kojima je hrana.

Šta rade Radne grupe

Zakon o viškovima hrane najavljen je još pre nekoliko godina. Međutim, do danas, nema pomaka ka njegovom usvajanju. Radna grupa za Nacrt zakona o viškovima hrane počela je da radi pri Ministarstvu za socijalna pitanja 2015. godine, ali se sastala samo nekoliko puta, izjavio je u septembru 2019. za RTS član te grupe Vladimir Marinković.

Slična grupa osnovana je na inicijativu Saveta za filantropiju koji predvodi premijerka Ana Brnabić. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović kaže za portal Cirkularna ekonomija da je Savet za filantropiju 31. avgusta 2018. godine doneo Odluku o obrazovanju Radne grupe za unapređenje zakonskog okvira za doniranje viška hrane.

– Zadatak Radne grupe je da razmotri i analizira zakonsko uređivanje instituta doniranja hrane, donošenjem posebnog zakona ili izmenama nekog od važećih zakona i da Savetu za filantropiju predloži akt koji će tretirati najmanje dva segmenta u okviru rešavanja ovog pitanja: hranu, odnosno namirnice koje su pred istekom roka upotrebe i viškove hrane koji nastaju u pripremi gotovih obroka. Imajući u vidu da u poreskim propisima Republike Srbije kojima se uređuju porezi na imovinu i poklon, nisu sadržane poreske olakšice za donatore koji poklanjaju višak hrane, neophodno je da Radna grupa razmotri moguće izmene poreskih propisa kojima bi se donatori hrane oslobodili plaćanja PDV-a – objašnjava Mahmutović za naš portal.

Do zaključenja ovog teksta nismo uspeli da dobijemo odgovore od Saveta za filantropiju o tome šta je Radna grupa do sada uradila na ovom planu i da li se odustalo od Zakona o viškovima hrane.

Jedna od članica Saveta za filantropiju, Koalicija za dobročinstvo, krajem prošle godine je podnela predlog Ministarstvu finansija da se Nacrtom zakona o izmeni i dopuni Zakona o PDV-u ukine PDV na donacije hrane pred istek roka trajanja. Predlog je upućen na osnovu pozitivne evropske prakse i smernica Evropske unije, gde 20 od 27 zemalja članica ne naplaćuje PDV na doniranu hranu, navedeno je tada u saopštenju Koalicije.

Procenjeno je da bi se time donacije godišnje povećale za oko 160 miliona dinara. Ukupno bi iznosile gotovo 700 miliona dinara, što bi obezbedilo blizu 1,2 miliona dodatnih obroka godišnje u narodnim kuhinjama, istakli su u Koaliciji za dobročinstvo koju čini nekoliko nevladinih organizacija na čelu sa Fondacijom Ana i Vlade Divac.

Delez Srbija donira voće i povrće Banci hrane

Primeri dobre prakse postoje u Evropi. Pre pet godina, Francuska je postala prva zemlja na svetu koja je obavezala supermarkete veće od 400 kvadratnih metara da potpišu ugovore o donacijama neprodate hrane sa dobrotvornim organizacijama. Time je rešila dva problema – etički, jer hrana dolazi do onih kojima je najpotrebnija i ekološki jer hrana ne truli na deponijama.

U Srbiji sve ostaje na ličnoj inicijativi i društvenoj odgovornosti. Kompanija Delez Srbija je, zajedno sa Bankom hrane Beograd, pre sedam godina pokrenula humanitarni projekat za doniranje hrane „Pomažemo da imaju i oni koji nemaju“.

Do sada je donirano više od 5000 tona voća i povrća, a pre dva meseca nastala je platforma „Tanjir po tanjir“ koja predstavlja nadgradnju projekta. Cilj platforme je da pojednostavi proces doniranja hrane, poveća količine i još efikasnije doprinese rešavanju bitnih društvenih tema, kažu za portal Cirkularna ekonomija u kompaniji Delez Srbija.

– Nakon dva meseca, koliko je prošlo od zvaničnog pokretanja platforme “Tanjir po tanjir”, sa zadovoljstvom možemo da kažemo da se projekat sjajno pokazao. Za tako kratak period, putem platforme, donirano je čak oko 65 tona voća i povrća, a količine donirane hrane kao i broj radnji i humanitarnih organizacija uključenih u ovaj program se iz dana u dan povećavaju.

Na pitanje da li i drugi trgovinski lanci mogu učestvovati u ovoj inicijativi, u Delez Srbija kažu:

– Trenutno, kroz projekat donira više od 100 Maxi, Mega Maxi, Shop&Go i Tempo prodavnica širom Srbije. Plan je da se u narednom periodu priključe i zainteresovane organizacije i kompanije, i da tako platforma postane humanitarni hub koji će povezivati sve one koji imaju viškove hrane sa onima kojima je pomoć najpotrebnija.

U ovoj kompaniji podsećaju da odgovorno upravljanje viškovima hrane predstavlja oblast koja se proteže kroz čitav lanac snabdevanja, od farme do potrošača.

– Pored doniranja viškova hrane kojim se istovremeno pruža pomoć onima kojima je najpotrebnija, dobra komunikacija i saradnja između prodavnica i dobavljača važne su tačke kojima se omogućava veća fleksibilnost u isporukama i upravljanju promenama koje nastanu u poslednjem trenutku, a sve sa ciljem što racionalnije i najadekvatnije nabavke – kažu za naš portal u Delez Srbija.

Šta sve mogu da rade supermarketi

Podaci Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija The Food Waste Index Report 2021 pokazuju da 13 odsto otpada od hrane u svetu dolazi iz trgovačkog sektora. Procenjuje se da je trgovački sektor 2019. godine bacio 118 miliona tona hrane. Podataka za Srbiju u ovoj oblasti nema.

A upravo su jasni podaci prvi korak za uspostavljanje održivog rešenja upravljanja biorazgradivim otpadom u komercijalnim objektima, kažu za naš portal dr Bojana Tot i MSc Boško Lazić sa Departmana za inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštite na radu Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Naši sagovornici napominju da je osim egzaktnih podataka o količinama i vrstama otpada od hrane, neophodno definisati i pravni okvir jer neiskorišćena hrana koja završi kao komunalni otpad pravi veliki pritisak na životnu sredinu.

 – Potrebno je doneti regulative u ovoj oblasti  koje bi podržale odgovorno upravljanje viškovima hrane i koje bi omogućile preusmeravanje neprodate hrane humanitarnim organizacijama. Važno je da se smanje porezi na hranu koja se donira za objekte koji se bave prometom hrane. Takođe, potrebno je organizovati kampanje o podizanju svesti. Neophodno je podići svest građana o značenju datuma „upotrebiti do” i „najbolje upotrebiti do” kako bi se smanjila količina generisanog otpada od hrane – kažu dr Bojana Tot i MSc Boško Lazić.

Supermarketi u svetu na različite načine pokušavaju da smanje otpad od hrane.  Najveći lanac supermarketa u Nemačkoj Edeka, u saradnji sa naučnicima, razvija inovativne premaze koji će produžiti vek upotrebe voća i povrća na rafovima supermarketa.

Naši sagovornici ističu da se u velikim supermarketima može razmatrati implementacija postrojenja – modularne jedinice za anaerobnu digestiju instalirane u standardnim kontejnerima za transformaciju organskog otpada (voća i povrća) na licu mesta u energiju i đubrivo.

– Malo postrojenje za anaerobnu digestiju može preraditi između 500 i 3000 kilograma otpada dnevno, smanjujući troškove prevoza i odlaganja otpada, istovremeno stvarajući čistu energiju u obliku električne i toplotne energije što će pomoći smanjenju režijskih troškova rada. Moglo bi se osmisliti tako da se prehrambeni otpad pretvori u energiju tačno na mestu gde se otpad stvara. Termički tretman uključuje spaljivanje i prevođenje otpada od hrane u toplotu i energiju, pri čemu se uništavaju patogene i opasne supstance. Prednost termičkog tretmana je mogućnost prerade različitih vrsta otpada, ali značajni nedostatak je nemogućnost povrata nutritijenata – napominju dr Bojana Tot i MSc Boško Lazić.