Nordijske zemlje često se uzimaju kao primer u zaštiti životne sredine, ali Nordea, organizacija koja posluje u severnoj Evropi gde pruža širok spektar finansijskih usluga, donosi drugu stranu priče.
Dok su Nordijci možda lideri u sortiranju otpada, ukupan uticaj njihovog visokog životnog standarda i potrošnje na životnu sredinu je prilično zabrinjavajući, navodi Nordea. Prema inicijativi Circularity Gap Reporting Initiative (CGRi), 96% materijala u Švedskoj dolazi iz primarnih izvora, dok je u Norveškoj taj procenat još viši – 97,6%.
Tina Saltvedt, vodeća stručnjakinja za ESG u Nordea banci, podseća da je životni standard u nordijskim zemljama visok, a nordijske ekonomije su među najbogatijima na svetu. Prema njenim rečima, negativna strana ove ekonomski stabilne pozicije je što ljudi mogu sebi priuštiti da kupuju, konzumiraju i bacaju proizvode, umesto da ih ponovo koriste ili popravljaju.
– Zemlje EU dnevno proizvode više od 2,1 milijardu tona otpada. Da bi se podstakao prelazak na održiviji model, EU promoviše cirkularnu ekonomiju koja uključuje deljenje, iznajmljivanje, ponovnu upotrebu, popravku, obnavljanje i reciklažu materijala i proizvoda što je duže moguće, uz smanjenje otpada na minimum – ističe.
Nordijske ekonomije manje cirkularne od svetskog proseka
Ona navodi da su, prema izveštaju Circular Gap, norveška, švedska i danska ekonomija manje cirkularne od svetskog proseka. To znači da se od svih materijala koji se konzumiraju u ove tri zemlje u proseku samo 3,2% vraća u ekonomiju u obliku recikliranih materijala, dok je globalni prosek bio 7,2% u 2023. Opada i udeo sekundarnih materijala u globalnoj ekonomiji, sa 9,1% u 2018. na 7,2% u 2023. što je pad od 21% tokom pet godina.
– Možemo sebi priuštiti visok nivo potrošnje, dok je tržište preplavljeno jeftinom brzom i ultra-brzom modom i drugim potrošačkim proizvodima. Potrebno je da se naše potrošačke navike značajno promene i da se orijentišemo na smanjenje potrošnje i kupovinu dugotrajnijih, kvalitetnih proizvoda – ističe.
Ponovna upotreba i popravka
Jedan od glavnih problema, kako kaže, jeste to što su troškovi eksploatacije primarnih materijala mnogo niži od reciklaže korišćenih materijala.
– Iako smo u nordijskim zemljama prilično dobri u sortiranju otpada, moramo razmišljati o smanjenju, ponovnoj upotrebi i reciklaži još od faze dizajna proizvoda. Proizvodi moraju biti dizajnirani za unapređenje, ponovnu upotrebu i popravku, a materijali za reciklažu. Moramo reorganizovati naše materijalne tokove iz linearnih u cirkularne. Takođe, treba razviti efikasna tržišta za polovnu robu i materijale – napominje.
Startapi mogu igrati ključnu ulogu
Prema njenim rečima, cirkularna rešenja moraju biti ekonomski održiva kako bi se inicirao prelaz na cirkularnu ekonomiju. Za to su nam, kako kaže, potrebni ključni pokretači poput politika, finansija i radne snage koji će ubrzati napredak, ali i kompanije igraju značajnu ulogu.
– Mnogo zanimljivih poslovnih prilika će se otvoriti u prelasku sa linearne na cirkularnu ekonomiju. Velike kompanije moraju se prilagoditi kroz inovacije i intrapreduzetništvo, ili rizikuju da ih preteknu brzi preduzetnici. Primenom i korišćenjem tehnologije na efikasniji i inovativniji način, nordijske kompanije mogu doprineti efikasnijem korišćenju resursa u celom lancu vrednosti. Startapi i preduzetnici ovde mogu igrati ključnu ulogu – zaključuje.
