Evropska komisija je usvojila paket predloga koji treba da omogući da politike EU po pitanju klime, energije, upotrebe zemljišta, transporta budu spremne za smanjenje emisije gasova staklene bašte za najmanje 55% do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Klimatski i energetski paket koji je nazvan “Spremni za 55” podržala je i krovna organizacija koja predstavlja interese evropske industrije reciklera EuRiC.
Dostizanje pomenutih ciljeva je neophodno da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent do 2050. godine i da Evropski Zeleni sporazum postane realnost. Među merama koje paket predviđa su povećana upotreba obnovljive energije (40% energije treba da dođe iz obnovljivih izvora do 2030. godine), veća energetska efikasnost, smanjenje emisija novih automobila, očuvanje biodiverziteta, kao i plan da se zasadi tri milijarde stabala širom EU do 2030. godine.
Reciklirane sirovine štede energiju
Dok neke organizacije smatraju da su predloženi ciljevi nedovoljni za ostvarenje ambicioznih planova, asocijacija reciklera EuRiC pozdravlja usvajanje predloga. Takođe, podseća da zamena sirovina recikliranim sirovinama čuva ogromne količine energije i zato ima ključnu ulogu u podržavanju energetski intenzivnih industrija ka dekarbonizaciji i cirkularnosti.
Iz ovog udruženja podsećaju da upotreba recikliranog čelika čuva 58% CO2 u poređenju sa sirovim materijalom. Za bakar, taj procenat je još viši, 65%, a za aluminijum najviši 92%. Primera radi, 2018. godine upotreba 93,8 miliona tona recikliranog otpada u proizvodnji čelika sačuvala je 157 miliona tona CO2. To je ekvivalentno emisijama koje oslobađa automobilski saobraćaj u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Belgiji zajedno, kažu u ovom udruženju.
Predsednica EuRIC Cinzia Vezzosi naglašava da recikleri očekuju mnogo od implementacije paketa.
– Klimatska politika i cirkularna ekonomija idu ruku pod ruku. Evropska industrija koristi samo 12% recikliranih materijala. Da bi se povećala tražnja za upotrebom cirkularnih materijala i poslali jaki signali tržištu, neophodno je da se usvoje snažni podsticaji poput obaveznog recikliranog sadržaja i boljeg okvira za sistem trgovine emisijama – istakla je Vezzosi.
Takođe, evropski recikleri traže da se adekvatno uspostavi cena ugljeničnog otiska uvezenih poluzavršenih metalnih proizvoda.
– Ali isto tako, potrebno je ujednačiti polje sirovih i recikliranih materijala koji su dobijeni iz neevropskih zemalja, često pod lošim ekološkim i društvenim uslovima – zaključila je Vezzosi.
Foto: Pixabay/Gerd Altmann
