Prošla godina bila je najsušnija za svetske reke u poslednje 33 godine, upozorava novi izveštaj Svetske meteorološke organizacije koji navodi da su lednici pretrpeli najveći gubitak mase u poslednjih 50 godina, dok klimatske promene čine hidrološki ciklus sve nestabilnijim.

Izveštaj napominje da je 2023. godina najtoplija ikada, ali i da je zabeležen značajan broj poplava širom sveta. Ovi ekstremni hidrološki događaji bili su pod uticajem prirodnih klimatskih uslova, kao i klimatskih promena uzrokovanih ljudskim delovanjem.

– Kao rezultat porasta temperatura, hidrološki ciklus se ubrzao. Takođe je postao nestabilniji i nepredvidiviji, i suočavamo se sa sve većim problemima previše ili premalo vode. Toplija atmosfera zadržava više vlage, što pogoduje jakim padavinama. Brže isparavanje i isušivanje zemljišta pogoršavaju uslove suše – rekla je generalna sekretarka WMO Selest Saulo.

Najviše žrtava u Africi

Izveštaj navodi da je Afrika bila najviše pogođena u smislu ljudskih žrtava. U Libiji su dve brane popustile usled velike poplave u septembru 2023. godine, odnoseći više od 11.000 života, a pogođeno je 22% stanovništva. Poplave su takođe pogodile Rog Afrike, Demokratsku Republiku Kongo i Ruandu, Mozambik i Malavi.

S druge strane, južni deo SAD-a, Centralna Amerika, Argentina, Urugvaj, Peru i Brazil bili su pogođeni raširenim sušama, što je dovelo do gubitka od 3% bruto domaćeg proizvoda u Argentini i najnižih nivoa vode ikada zabeleženih u Amazonu i jezeru Titikaka.

Kako se navodi, trenutno, 3,6 milijardi ljudi ima neadekvatan pristup vodi najmanje jedan mesec godišnje, a očekuje se da će taj broj porasti na više od 5 milijardi do 2050. godine, prema UN Water-u, dok je svet daleko od postizanja Cilja održivog razvoja 6 o vodi i sanitarnim uslovima.