Nakon najtoplije godine u istoriji usledio je najtopliji januar ikada – mnoge regije na severnoj hemisferi zahvatili su talasi vrućine koji bi bili normalniji za jun. Ako je verovati proceni Nacionalne okeanske i atmosferske uprave SAD, postoji 33% šanse da ova godina bude još toplija nego prošlogodišnja.
Naučnici tvrde da je ekstremna toplota uglavnom rezultat ljudske aktivnosti, kao što su sagorevanje nafte, gasa i uglja i seča šuma. Ovo je pojačano prirodnim faktorima, posebno fenomenom El Ninjo – pojavom povezanom sa zagrevanjem Tihog okeana – koja je počela prošle godine i očekuje se da će trajati do najranije proleća.
Što je viša globalna temperatura, veći je rizik od požara i poplava. Samo ovog meseca su zabeležena dva mračna rekorda takvih klimatskih povezanih katastrofa, podseća Gardijan, a naučnici tvrde da svet nije spreman za klimatske katastrofe koje pogađaju sa sve većom učestalošću, dok ljudski izazvano globalno zagrevanje nastavlja da ruši rekorde.
Poplave u Kaliforniji, požari u Čileu
Predsednik Čilea, Gabrijel Borik, proglasio je dva dana nacionalne žalosti nakon što su najsmrtonosniji šumski požari u istoriji zemlje odneli više od 120 života u regiji Valparaiso. Ovo dolazi nakon decenije dugog sušnog perioda u oblasti i prelaska sa raznovrsnih prirodnih šuma, koje su otpornije na požar, na monokulturu plantaža, koje su ranjivije.
U SAD-u, guverner Kalifornije, Gavin Njusom, proglasio je vanredno stanje kada je “atmosferska reka” – koja je bila superpunjena neobično toplim Tihim okeanom – izlila neviđene količine kiše na San Dijego i okolne oblasti, ubivši najmanje tri osobe.
Studije će biti potrebne da bi se utvrdio precizan stepen do kojeg su ove nesreće bile pokrenute ljudskim uzrokovanim poremećajem klime, ali se uklapaju u širi trend ka sve ozbiljnijim uticajima.
– Podstaknuta ekstremnim vremenom i klimatskim ekstremima, učestalost klimatskih povezanih katastrofa dramatično je porasla u poslednjih nekoliko godina. U nekim regionima sveta, suočavamo se sa katastrofama pokrenutim klimom za koje nismo spremni, i malo je verovatno da ćemo biti u mogućnosti da im se potpuno prilagodimo – rekao je Raul Kordero, profesor klime na Univerzitetu Groningen i Univerzitetu Santjago.
Ričard Bet, iz Hadlijevog centra Meteorološke stanice u Velikoj Britaniji, rekao je da mnogi ekstremi, uključujući duže talase vrućine, obilniju kišu, povećanu sušu i više požara, postaju ozbiljniji zbog klimatskih promena koje izazivaju ljudi.
– Još uvek možemo ograničiti stepen u kojem će ekstremi postajati gori, ako hitno smanjimo emisije gasova staklene bašte na nulu – ali sa globalnim emisijama koje i dalje rastu, teško je ne postati sve više zabrinut zbog onoga što dolazi. Već moramo da se prilagodimo promenama koje smo već izazvali, a prilagođavanje će postati sve teže što duže odlažemo smanjenje emisija – upozorio je Bet.
