U Srbiji je u 2020. godini ponovo upotrebljeno nešto više od 226.000 tona ambalažnog otpada, dok je reciklirano skoro 217.000 tona, navodi se u najnovijem Izveštaju o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom Agencije za zaštitu životne sredine. Svi operateri ispunili su zakonsku obavezu, a nacionalni i opšti ciljevi ispunjeni su u vrednosti od 62,6 odsto za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada (cilj 61 odsto) i 60 odsto za reciklažu ambalažnog otpada (cilj 56 odsto).

Ipak, u narednom periodu je i dalje potrebno raditi na podizanju nivoa svesti stanovništva i kapaciteta pravnih lica, još intenzivnijem uključivanju javno komunalnih preduzeća u implementaciju sistema upravljanja ambalažom i ambalažnim otpadom, kao i pojačati inspekcijski nadzor preduzeća, navodi se u izveštaju.

Zabeležen pad u količini ambalaže stavljene na tržište

Prema podacima koji su dostavljeni Agenciji do 27. aprila 2021. godine, ukupna količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iznosi 362.236,7 t. Najveća količina ambalaže plasirane na tržište Republike Srbije zbrinuta je od strane nacionalnih operatera.

Od ukupne količine, 360.942,8 t ambalaže stavljeno je na tržište od strane pravnih lica ili preduzetnika koji su svoje obaveze preneli na operatere. Količina preuzetog ambalažnog otpada od strane operatera iznosi 226.020,8 t. Od ove količine, 216.711,2 t ambalažnog otpada je reciklirano.

Zanimljivo je da se do sada količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iz godine u godinu povećavala. Prethodne godine, međutim, zabeležen je pad od više od 8.000 tona. Pad u odnosu na 2019. godinu primećen je i u broju preduzeća koji izvršavaju zakonsku obavezu dostavljanja podataka Agenciji.

Najčešće primenjen način tretmana ambalažnog otpada prijavljen od strane operatera, je recikliranje/prerada organskih materija koji se ne koriste kao rastvarači. Ova vrsta tretmana prijavljena je za tretman ambalažne otpadne plastike, papira i drveta.

U Agenciji podsećaju da ambalažni otpad zapravo nije otpad, već grupa novih resursa, odnosno, sekundarnih sirovina.

– U zemljama EU se kroz različite podsticajne mere i naknade subvencionira prerada ambalažnog otpada, ali i njegova primena u proizvodnji novih proizvoda. Ove subvencije, kao i sama primena reciklabilnih materijala, dovode do sniženja cena novodobijenih proizvoda i povećanja konkurentnosti proizvođača na tržištu. U isto vreme su dodatno oporezovana preduzeća koja mogu, a ne koriste reciklabilne ambalažne materijale u proizvodnji – navode autori izveštaja.

Sekopak i dalje lider

U Srbiji dozvolu za upravljanje ambalažnim otpadom ima 7 operatera. Šestu godinu za redom, Sekopak je lider u industriji sa najvećim količinama ponovo upotrebljenog ambalažnog otpada (96.872 tone) i recikliranog ambalažnog otpada (89.791 tona). Generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir podseća da je godina za nama bila veoma izazovna za veliki broj kompanija, pa i za Sekopak.

– Značajne količine staklenog ambalažnog otpada dobijamo upravo od horeka sektora koji prošle godine gotovo da nije radio. Edukaciju građana morali smo da prenesemo na digitalne kanale, svakodnevno smo komunicirali sa ljudima koje smo mogli da vidimo samo preko kamere. Sada kada ponovo nastavljamo gde smo stali, drago nam je što možemo da kažemo da smo prevazišli sve izazove i ponovo pokazali da smo lider u industriji – ističe generalna direktorka Sekopaka Violeta Belanović Kokir.  

Inače, od 2014. godine kada je doneta prethodna Uredba za upravljanje ambalažom i ambalažnim otpadom, Sekopak je reciklirao 515.000 tona ambalažnog otpada.

Ciljevi za naredni period

Postavljeni ciljevi za tekuću godinu su za po jedan procenat viši od onih za 2020.  godinu. Tako je cilj za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada 62 odsto, a za reciklažu ambalažnog otpada 57 odsto. Kad je reč o specifičnim ciljevima, za papir i karton je to 64 odsto, plastiku 30 odsto, staklo 45 odsto, metal 46 odsto, drvo 19 odsto.

Autori izveštaja podsećaju da je za razgradnju jedne konzerve od aluminijuma potrebno 500 godina. S druge strane, preradom 1 t aluminijumskih limenki, ušteda energije se kreće od 90 do 95 odsto u odnosu na dobijanje iz prirodnih sirovina, a broj ciklusa reciklaže je neograničen.

– Period raspada PET ambalaže je 100 godina. Plastične flaše na deponiji predstavljaju 9 odsto od ukupne težine otpada, ali zapreminski zauzimaju 32 odsto prostora. Staklo bačeno na deponije nikada se neće razgraditi, a može da se reciklira nebrojeno puta u udelu od 100 %. Tehnološki proces reciklaže stakla zahteva 40 odsto manje energije nego njegovo dobijanje iz prirodnih sirovina – navodi se u izveštaju.

I reciklaža papira čuva životnu sredinu. Reciklažom 1 t starog papira sačuva se 17 stabala u prirodi. Reciklažom iste količine kancelarijskog papira se sačuva 24 stabla. Štedi se i 4.200 kW električne energije i 32.000 l vode. Za proces reciklaže potrebno je 40 odsto manje energije. Količina zagađujućih materija vazduha je za oko 75 odsto manja u odnosu na proizvodnju hartije od sirovog materijala, ističu autori izveštaja.