Britanska Agencija za zaštitu životne sredine pozvala je sve sportske organizacije da se pridruže borbi protiv plastičnog otpada. Agencija je pripremila vodič u kom je klubovima, stadionima i organizatorima događaja dala niz saveta kako da smanje plastični otpad. Vodič uključuje promociju inicijativa za smanjenje plastike poput uvođenja mesta na kojima se može dopunjavati voda, kampanje da se smanji suvišno pakovanje…
U Srbiji je u 2020. godini ponovo upotrebljeno nešto više od 226.000 tona ambalažnog otpada, dok je reciklirano skoro 217.000 tona, navodi se u najnovijem Izveštaju o upravljanju ambalažom i ambalažnim otpadom Agencije za zaštitu životne sredine. Svi operateri ispunili su zakonsku obavezu, a nacionalni i opšti ciljevi ispunjeni su u vrednosti od 62,6 odsto za ponovno iskorišćenje ambalažnog otpada…
Staklo je idealan materijal koji se može reciklirati nebrojeno puta, a da to ne utiče na njegov kvalitet. Reciklaža jedne tone stakla štedi oko 40 odsto energije i 50 odsto vode potrebne za proizvodnju nove staklene ambalaže, dok se zagađenje vazduha smanjuje za oko 20 procenata. Tako kaže nauka. U Srbiji, ipak, važe druga pravila. Staklo je ovde materijal koji…
Iz tanjira na deponiju – tako bi se ukratko mogao opisati put ostataka od hrane u srpskim restoranima. Svake godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji nastaje 40.000 tona otpada od hrane. Najveći deo, suprotno zakonu, završava u kanti za smeće. Iz kante dalje ide na deponiju, a odatle, tokom razgradnje, emituje opasne gasove staklene bašte i zagađuje površinske i podzemne…
U Srbiji nije uspostavljen sistem upravljanja plastičnim otpadom, ne ostvaruju se ekonomske koristi koje bi doneo cirkularni pristup, jer se plastika gubi nakon što postane otpad, a velike količine otpada završavaju na nesanitarnim deponijama, dok je uspostavljeno 10 regionalnih centara upravljanja otpadom umesto planiranih 26 – zaključak je izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o reviziji svrsishodnosti poslovanja “Upravljanje plastičnim otpadom”.…
Najperspektivniji sektori za primenu modela cirkularne ekonomije u Srbiji su poljoprivreda, prerađivačka industrija, proizvodnja elektronskih uređaja i ambalaže, pokazuje analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), prenosi časopis Biznis i finansije. Svake godine u Srbiji se generiše 12 miliona tona otpada, od čega 10 miliona tona čini otpad od rudarstva, energetike i…