Kada kompanija u Velikoj Britaniji koja proizvodi ili uvozi odeću plati naknadu u nacionalni fond za reciklažu tekstila, ta naknada može ostati skrivena u maloprodajnoj ceni ili može biti iskazana kao zasebna stavka koju potrošač vidi na etiketi ili računu.
Upravo ta druga opcija zanima kreatore politike koji razmatraju uvođenje sistema proširene odgovornosti proizvođača (EPR) za tekstil: ako potrošač vidi koliko plaća za „ekološki trošak” odevnog predmeta, hoće li to uticati na njegovu odluku o kupovini? I koliko visoka mora biti ta naknada da bi uopšte bila primetna?
Istraživanje objavljeno u časopisu Resources, Conservation & Recycling Advances ispitalo je kako bi britanski potrošači reagovali na uvođenje naknada u okviru sistema proširene odgovornosti proizvođača (EPR) za odeću i tekstil – politike koja obavezuje kompanije da finansiraju sakupljanje, ponovnu upotrebu i reciklažu tekstilnog otpada.
Anketa sprovedena među britanskim potrošačima pokazala je da bi naknada od 0,50 funti na jeftiniju odeću (do 10 funti) i naknada od jedne funte na skuplje komade (od 20 funti naviše) prošla praktično nezapaženo – potrošači je ne bi registrovali kao razlog da promene odluku o kupovini.
Da bi naknada počela da utiče na ponašanje, morala bi da iznosi više od dve funte po komadu odeće čija je cena 20 funti ili više.
Kako se komunicira EPR
Istraživanje je takođe utvrdilo da prihodi ni nivo obrazovanja ne određuju koji iznos naknade potrošači smatraju zanemarljivim. Važniju ulogu ima to koliko im je sam koncept EPR-a razumljiv.
Kada je reč o načinu komunikacije, ispitanici su preferirali termin „naknada” u odnosu na „taksu”, a kao format obeležavanja favorizovali su sistem „semafor” – jednostavno obeležavanje ekoloških karakteristika proizvoda bojama.
Autori naglašavaju da bi za stvarnu promenu potrošačkih navika bila potrebna znatno viša naknada nego što se obično pretpostavlja, što ima direktne implikacije za kreatore politike koji osmišljavaju EPR šeme kao instrument prelaska modne industrije na cirkularni model.
EPR za tekstil
EPR za tekstil trenutno je u fazi uvođenja u više zemalja. Revidirana Direktiva EU o otpadu stupila je na snagu u oktobru 2025. godine, čineći EPR za tekstil obaveznim u svim državama članicama.
Države članice imaju rok do juna 2027. da ove odredbe ugrade u nacionalno zakonodavstvo, a do aprila 2028. moraju imati funkcionalne nacionalne EPR šeme.
Velika Britanija još nema usvojen zakon, ali industrija, regulatorna tela i vladine publikacije upućuju na isti zaključak – tekstilni EPR stiže i u britansko tržište.
