Do kraja godine, celo naseljeno mesto Čajetina će biti u sistemu primarne separacije otpada, dok će na Zlatiboru podela kanti za odvojeno sakupljanje otpada početi na proleće, i to prvo u naselju Obudojevica. Do kraja naredne godine, i Zlatibor će biti potpuno pokriven ovim sistemom – saznaje portal Cirkularna ekonomija u KJP „Zlatibor“.

U pripremi je novi tarifni sistem u kom će biti napušten obračun po kvadratu, a predviđene su i kazne za one koji ne odvajaju otpad. Po sadašnjem predlogu, ukoliko jedan stan ne selektuje otpad, biće kažnjena cela zgrada.

A kako izgleda čitav sistem, znaju stanovnici određenih ulica u Čajetini koji već dva meseca odvajaju otpad u dve kante – zelenu u koju ide mokri otpad i plavu u koju ide suvi, reciklabilni otpad. Da to rade prilično uspešno pokazuju podaci regionalne deponije „Duboko“ gde ovaj otpad odlazi na dalji tretman.

Do kraja oktobra je sakupljeno oko tri i po tone suvog otpada čistoće oko 97%-98%, što je odličan rezultat, kaže u razgovoru za portal Cirkularna ekonomija rukovodilac komunalne službe KJP „Zlatibor“ Vera Blagojević. Naša sagovornica ne krije nadu da će već u 2024. godini, KJP „Zlatibor“ meštanima podeliti i treću kantu, za biorazgradivi otpad.

– Prilikom predaje kanti, naši edukatori su ušli u svako domaćinstvo i popričali sa građanima kako bi im objasnili kako pravilno odložiti otpad i koje su koristi za sve nas. Svi korisnici su u obavezi da kante smeste unutar svojih parcela, u svom dvorištu. Naši radnici ne ulaze u privatna dvorišta izuzev kad su u pitanju stare i slabo pokretne osobe koje dostavljaju poseban zahtev – objašnjava Blagojevićeva kako je organizovan sistem.

Samo 3% nečistog otpada – Problematične kese iz prodavnice

Svake druge sedmice, kada je na programu sakupljanje reciklabilnog otpada, građani su dužni da izbace kante na ulice odakle ih prazne radnici. Autosmećara zatim odvozi otpad u regionalnu deponiju “Duboko” gde se otpad dalje selektuje na selekcionoj traci. Razdvaja se papir od plastike i metala i ide na dalju reciklažu.

Prvo sakupljanje je bilo 5. septembra i ono nije bilo najsjajnije, primećuje naša sagovornica, jer nije bilo mnogo reciklabilnog materijala. Ali već posle dve nedelje, primetno je značajno poboljšanje.

– U 3% nečistog otpada, uglavnom se nalaze kese iz prodavnice i crni džakovi koji nisu reciklabilni. U dva slučaja smo imali da je u plave kante odložena trava što nije dozvoljeno. Naši radnici su obučeni da otvore svaku kantu i da vrše pretkontrolu pre nego što pošaljemo u “Duboko”. Oni neće najdetaljnije pogledati, ali ako vide da je kanta nečista, ostavljaju je i tu kantu nosimo sa pomešanim otpadom – objašnjava Blagojevićeva.

U tim slučajevima predviđeno je da zaposleni KJP „Zlatibor“ kontaktiraju domaćinstvo kako bi im objasnili postupak i odgovorili na potencijalne dileme.

– Tako ćemo raditi još neko vreme, a ako se to ponavlja, moramo imati neki sistem kazni. Mi ćemo pružiti kompletnu podršku u vidu znanja, ponovne obuke, ali ako neko i dalje ne želi da selektuje, to mora biti sankcionisano, jer odvajanje svakako mora da uradi neko drugi za njega – jasna je Blagojevićeva.

Nema više obračuna po kvadratu

Novi tarifni sistem je u pripremi, a ono što je izvesno, jeste da će biti napušten obračun po kvadratu. Takođe, domaćinstva koja selektuju imaće određene povoljnosti, ali oni koji ne selektuju, mogu da računaju na mnogo veće kazne. Neće se tolerisati ni ostavljanje kabastog otpada na javnim površinama.

– U akciji sa komunalnom milicijom, trudićemo se da suzbijemo takve pojave, da li kroz video nadzor ili neki drugi vid kontrole, videćemo, jer ako smo uklonili kontejnere sa javnih površina, to znači da nema mestu otpadu na javnim površinama. Kad je u pitanju kabasti otpad, svako domaćinstvo treba da zna da bez nadoknade može odneti baštenski ili kabasti otpad na deponiju Bregovi. Ako ne mogu sami, to može uraditi naše preduzeće uz određenu nadoknadu koja je minimalna i kojom se pokrivaju isključivo naši troškovi. Nije nam cilj da na tome zaradimo, već da uklonimo otpad – pojašnjava Blagojevićeva.

Šta kad jedan u zgradi ne selektuje kako treba

Drugi problem koji se javlja je šta kada jedan stanar u zgradi ne selektuje kako treba. Upravo je to pitanje Blagojevićeva postavila u nedavnoj stručnoj poseti Parizu gde je imala prilike da se upozna sa sistemom upravljanja otpada u francuskoj prestonici.

Nacrt novog tarifnog sistema predviđa da ukoliko jedna stambena jedinica ne selektuje, bude zaračunata novčana kazna za neselektovanje celoj stambenoj zajednici.

– Ne može ni komunalno preduzeće dežurati ispred tih kontejnera, a razumem da ne mogu ni upravnici, ali moramo se navići na to da prijavimo komšiju koji ne selektuje kako bismo znali koga da kaznimo. Upravo sam to pitanje postavila kolegama iz Pariza, kako znaju ko u stambenim zajednicama ne selektuje? Ni oni ne znaju, ne interesuje ih, kažnjavaju celu stambenu zajednicu. Dužni smo da radimo separaciju otpada na mestu nastanka. Ako tu živi 20 domaćinstava, nemoguće je da nismo videli ko ne selektuje, to se uvek zna i moramo prijaviti. Mnogo su velika očekivanja od države, ali moramo da krenemo od sebe, šta mi možemo da uradimo. To što ćete vi prijaviti komšiju, ne činite mu loše, nego činite da bude dobro svima, na kraju krajeva. Moramo na ličnoj svesti da poradimo – jasna je Blagojevićeva.

U planu centralna kompostana

Stručna poseta Parizu bila je deo nagrade koji je opština Čajetina dobila na konkursu „Ekoopština“ koji je organizovala Francuska ambasada u RS. Opština Čajetina nagrađena je  u kategoriji „Održivo upravljanje otpadom“. Kako kaže naša sagovornica, nagrada je dokaz da su na pravom putu. A novi izazovi tek ih čekaju.  

Do kraja godine, celo naseljeno mesto Čajetina će u potpunosti biti pokriveno sistemom primarne separacije, što znači da će svako domaćinstvo ili stambena zajednica dobiti odgovarajuće posude.

Na Zlatiboru, zbog zimske sezone i snežnih padavina, podela posuda počeće najranije u martu. Krenuće se od naselja Obudojevica, da bi pred letnju sezonu, najveći deo najposećenije srpske planine, bio takođe pokriven sistemom primarne separacije.

– Zatim ćemo zastati, nećemo sigurno menjati sistem upravljanja otpadom u sezonskom periodu. Ali, verujem da ćemo do kraja sledeće godine imati kompletan sistem i na Zlatiboru. U budućnosti nam je u planu centralna kompostana za koju je već određena lokacija na delu zatvorene deponije Bregovi. Pored toga, bavićemo se organizovanim upravljanjem građevinskim otpadom, već od početka 2023. godine. Takođe, nadam se da ćemo već u 2024. godini imati i treću kantu za biorazgradivi otpad – najavljuje naša sagovornica.

Ono što ni u jednom trenutku ne staje jeste posao edukacije.

– Posao edukacije je kontinuiran i on ne može stati. Dosta se radi sa decom, naše kolege na terenu su primetile da u kući gde ima dece, oni ne moraju da kažu više od par rečenica jer deca već sve znaju. Malo su izazovnija domaćinstva gde su starije generacije, ali nema ništa nemoguće za naše edukatore – poručuje naša sagovornica.

Savet za druge opštine

A opštinama koje razmišljaju o uvođenju sistema primarne selekcije otpada, Blagojevićeva savetuje da prvo sednu za isti sto lokalna samouprava i komunalno preduzeće. Jer, kako primećuje, često budu predviđene neke aktivnosti, a da ne bude konsultovano komunalno preduzeće koje je glavni izvršilac svih poslova.

– Morate imati dovoljnu opremljenost, dovoljno mašina, ljudi na kraju krajeva, što je danas vrlo izazovno, jer je i dalje na snazi zabrana zapošljavanja. Zato je važno da opština i komunalno preduzeće zajedno vide kako prevazići izazove. I ono što je osnovno jeste napraviti dobar lokalni plan upravljanja otpadom za koji uvek možete imati konsultante, ali niko ne može napraviti bolji plan od vas samih, jer vi sami najbolje znati koji su vam kapaciteti i mogućnosti. Primarna selekcija nije pitanje da li ćemo, nego kako ćemo – zaključuje rukovodilac komunalne službe KJP „Zlatibor“ Vera Blagojević.

Foto: Milutin Labudović

Napomena: Tekst iz serijala „Upravljanje otpadom na Zlatiboru i u Čajetini“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.