Dok većina stanovnika Srbije i dalje sav kućni otpad baca u jednu kantu za smeće, 144 domaćinstava u Čajetini već mesec dana pomalo liči na EU. Na njihove adrese, 17. avgusta stigle su plave i zelene kante u koje građani odvajaju suvi i mokri otpad. Do proleća naredne godine, ovaj sistem trebalo bi da zaživi u celoj Čajetini, kao i na Zlatiboru.
A šta kažu građani? Da li im je teško da odvajaju otpad? Jesu li se iznenadili kad su videli koliko otpada nastane u domaćinstvu za nedelju dana?
Čajetinka Danka Nikolić za portal Cirkularna ekonomija otkriva da je prva reakcija njene porodice bila kako će se snaći. Ali već posle nekoliko dana, uspostavili su sistem u kom učestvuju svi u ovom višečlanom domaćinstvu – od najmlađih do najstarijih. U samoj kući imaju dve kante koje zatim prazne u one koje su dobili od KJP Zlatibor, a koje drže u svom dvorištu.
– U plavu kantu ide suvi otpad i sve ono što ide u reciklažu, papir, plastika, karton, plastične flaše. Mi gledamo da taj otpad malo sabijemo da bismo iskoristili prostor i da se kante ne bi brzo napunile. Flaše i čaše od jogurta, pavlake malo isperemo od sadržaja jer je to neophodno da se otpad ne bi prljao i da bi se lakše reciklirao. Bilo je malo nedoumice oko suvog otpada, jer npr. magazinski papir ne može da se reciklira, već samo čist, od dnevnih novina, karton od sveski, kutija koje malo sabijemo da ne bi zauzimale prostor. U mokri otpad idu ostaci hrane, ulošci, pelene, ono što se ne može reciklirati – objašnjava Danka.
Kante su čipovane
Novina je i da su kante čipovane i elektronski se prati svako pražnjenje. Zelene kante prazne se na sedam dana, a plave na dve nedelje. Građani su obavezni da na dan odnošenja smeća obezbede pristup vozilima KJP Zlatibor do kanti koje se zatim odvoze na regionalnu deponiju „Duboko“. Naša sagovornica otkriva da ih je najviše iznenadila količina otpada koja nastaje svakog dana.
– Ranije kad smo smeće bacali u kesu, pa u zajednički kontejner, nismo imali predstavu koliko je to otpada na dnevnom i nedeljnom nivou. Sada vidimo kojom brzinom se ta količina uvećava. Ali mene je obradovala količina otpada iz plave kante jer znam da će se ona na kraju reciklirati i ponovo upotrebiti, a neće biti bačena na neku deponiju – ističe Danka.
Nisu ipak sve komšije bile srećne što će morati da odvajaju otpad. Ipak, posle dve nedelje, polako su počeli da prihvataju novu realnost, kaže naša sagovornica, jer je mnogo lepše da nema kontejnera pored puta.
– Svi imamo svoje kante, vodimo o njima računa, i samim tim je sve urednije i lepše – ističe Danka.
Hajde da krenemo od sebe
I dok starijima treba malo vremena da se priviknu na odvajanje otpada, najbolje, bez dileme, reaguju najmlađi. Osnovna škola „Dimitrije Tucović“ je među prvim eko školama u Srbiji gde već 20 godina funkcioniše ekološka sekcija u kojoj osnovci uče da recikliraju, prave stvari od otpada.
– Naša deca od najranijeg doba uče da štite životnu sredinu zahvaljujući profesorima biologije, ekološkoj sekciji i direktorki koja je prepoznala taj pravac kao važan. Presrećni smo što naša deca pohađaju školu u kojoj mogu naučiti neke vrednosti, da poštuju prirodu, a kad znaju da poštuju prirodu, poštovaće i nas odrasle i sve što nas okružuje – kaže Danka.
Komšijama koji će tek dobiti kante za odvajanje otpada, ali i drugim gradovima u Srbiji u kojima primarna selekcija otpada još nije počela, naša sagovornica poručuje da je lična odgovornost veoma važna.
– Mislim da je jako važno da svi shvatimo koliko je značajna primarna selekcija. Svedoci smo klimatskih promena, suša, velikih količina padavina, poplava, a sve je to posledica našeg činjenja. Odvajanje otpada je jedan korak kojim možemo produžiti vek trajanja planete, da naša deca žive zdravije. Moja poruka je da treba da krenemo od sebe, da menjamo sebe, a samim tim ćemo menjati i lokal i zajednicu u kojoj živimo – zaključuje Danka Nikolić.
Inače, Čajetina je deo projekta odvajanja kućnog otpada „O-DVA-JA-MO“ koji se pod sloganom „Brzo i lako sad odvaja svako“ realizuje u 17 gradova i opština u Srbiji. Projekat je pokrenulo Ministarstvo zaštite životne sredine uz podršku Evropske unije i Švedske.
Foto: Milutin Labudović
Napomena: Tekst iz serijala „Upravljanje otpadom na Zlatiboru i u Čajetini“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
