Uz javna ulaganja od svega 1,4 milijarde evra godišnje, alternativni proteini mogli bi da doprinesu ekonomiji Evropske unije sa dodatnih 111 milijardi evra godišnje do 2040. godine, ukoliko se budu tretirali kao strateški prioritet, pokazuje novo istraživanje.
Analiza kompanije za sistemske promene Systemiq, uz podršku neprofitnog istraživačkog centra Good Food Institute Europe (GFI Europe), ukazuje na ekonomske koristi biljnih proizvoda, kultivisanog mesa i fermentacije.
Fermentacija je drevna metoda proizvodnje hrane koja se danas koristi na inovativne načine za razvoj proizvoda sa karakterističnim ukusom i teksturom životinjskih proizvoda.
Rezultati pokazuju da bi, ukoliko se ovaj sektor proglasi strateškim prioritetom, mogao da obezbedi 414.000 kvalitetnih radnih mesta – od vrhunske nauke do poljoprivrede i logistike.
Evropa kao centar napredne bioproizvodnje hrane
Analiza Systemiq-a pokazuje da bi, uz umeren nivo ulaganja i političke podrške, u roku od 15 godina:
- alternativni proteini mogli da generišu 111 milijardi evra godišnje bruto dodate vrednosti – što je uporedivo sa doprinosom vinskog sektora evropskom BDP-u;
- uzimajući u obzir ceo lanac snabdevanja, domaće tržište ovih proizvoda vredelo bi 79 milijardi evra, što je uporedivo sa bruto domaćim proizvodom Litvanije u 2024. godini;
- izvozno tržište vredelo bi 60 milijardi evra, slično sadašnjoj vrednosti izvoza EU u Južnu Koreju, čime bi Evropa bila pozicionirana kao globalni centar napredne bioproizvodnje hrane.
Ulaganja od 1,4 milijarde evra godišnje
Izveštaj navodi da, kako bi se ovi benefiti ostvarili, EU mora da investira u istraživanja i infrastrukturu neophodnu da alternativni proteini budu ukusni i pristupačni, kao i da izgradi predvidljiviji i transparentniji regulatorni okvir za plasiranje inovativnih proizvoda na tržište.
Ulaganjem 690 miliona evra godišnje u istraživanje i 720 miliona evra u širenje proizvodnje, institucije EU i nacionalne vlade mogu da otključaju napredak i podstaknu privatne investicije, povećavajući prihvatanje ovih proizvoda među potrošačima time što će ih učiniti dostupnim i ukusnim.
– Ova godišnja ulaganja predstavljaju samo deo sredstava koja su EU i države članice već investirale u nove industrije, poput 10,6 milijardi evra javnih sredstava uloženih u zeleni vodonik 2022. godine – navodi se u saopštenju.
Izveštaj takođe ističe da je regulatorima potrebna veća jasnoća kako bi se evropskim malim i srednjim preduzećima olakšalo plasiranje inovativnih proizvoda na tržište. Iako su standardi bezbednosti hrane u EU među najvišima u svetu, postojeći proces odobravanja novih proizvoda je složen i predstavlja prepreku za kompanije koje se bave alternativnim proteinima, ističe se.
Alternativni proteini – Prilika za poljoprivredu
Alternativni proteini mogli bi da povećaju otpornost poljoprivrede EU smanjenjem zavisnosti Unije od uvoza useva, uz istovremeno otvaranje novih tržišnih prilika za evropske ratare, navodi se.
– Prošireno tržište biljnih zamena za meso i mlečne proizvode moglo bi više nego da udvostruči potražnju za sirovinama kao što su grašak, bob, sočivo i leblebije. Podrška evropskim poljoprivrednicima u uzgoju ovih kultura bila bi u skladu sa ciljevima EU za samodovoljnije i održivije snabdevanje proteinima, a istovremeno bi doprinela poboljšanju plodnosti zemljišta vezivanjem azota iz atmosfere u tlo – saopštili su autori.
Alternativni proteini bi takođe povećali potražnju za šećernim i skrobnim kulturama, poput šećerne repe, koje se mogu koristiti za proizvodnju sirovina potrebnih za fermentacione proizvode – slično onima koji se koriste u proizvodnji piva, dodaje se u saopštenju.
Mnoge od ovih kultura danas se gaje za potrebe industrije biogoriva, ali s obzirom na to da EU predviđa značajan pad potražnje za njima do 2035. godine, ovo novo tržište moglo bi poljoprivrednicima da obezbedi dugoročno stabilne izvore prihoda, zaključuju istraživači.
