Sa grčke planine Olimp nedavno je uklonjeno više od 650 kilograma otpada, pronađenog u području ispod takozvanog Zevsovog prestola.

U akciji čišćenja pronađen je i otpad star više decenija, što pokazuje da problem nije nastao samo sa porastom današnjeg planinskog turizma.

Olimp, najviša planina u Grčkoj, visok je 2.918 metara i godišnje privlači oko 500.000 posetilaca.

Povećan broj turista i planinara dodatno pojačava pritisak na osetljiv planinski ekosistem, zbog čega Grčka pokušava da obezbedi dodatnu međunarodnu zaštitu za ovo područje.

Plastične flaše na Kilimandžaru

Problem otpada, međutim, nije specifičan za Olimp. Slične akcije poslednjih godina pokazuju da se smeće gomila i na drugim velikim planinama, uključujući područja na kojima je njegovo uklanjanje mnogo složenije nego u nižim predelima.

Na Kilimandžaru je krajem 2025. tokom četvorodnevne akcije prikupljeno više od 600 kilograma otpada.

Među pronađenim predmetima bili su plastične flaše, ambalaža od hrane, stara odeća i oprema za planinarenje, kao i metalne limenke.

Dronovi uklanjaju otpad na Everestu

Još ozbiljnija situacija je na Everestu, gde se problem otpada decenijama vezuje za veliki broj ekspedicija.

Tokom prolećne sezone 2026. godine, dronovi su između baznog kampa i prvog kampa prevezli 2.858 kilograma otpada, čime je deo posla uklanjanja smeća prebačen sa ljudi na tehnologiju.

Ukupno su dronovi u oba smera preneli više od 10 tona materijala.

Na Everestu je problem posebno težak zbog nadmorske visine i opasnosti kojima su izloženi ljudi koji otpad iznose sa viših delova planine.

Nepal je zbog toga pripremio višegodišnju strategiju za smanjenje količine otpada na Everestu, uz mere koje uključuju stroža pravila za ekspedicije.

Rast planinskog turizma ima cenu

Primeri sa Olimpa, Kilimandžara i Everesta pokazuju da rast planinskog turizma ima i svoju cenu.

Otpad koji na popularnim stazama može izgledati kao sitan problem, na velikim nadmorskim visinama postaje ozbiljan logistički i ekološki izazov.

Čišćenje je pritom samo deo rešenja – dugoročno je važnije sprečiti da otpad uopšte ostane na planini.

Organizacije za zaštitu životne sredine upozoravaju i na efekat „privlačenja smeća“: kada se na stazi već nalazi otpad, veća je verovatnoća da će posetioci ostaviti još otpada.

Zbog toga se, pored samih akcija čišćenja, sve više insistira na odgovornom ponašanju posetilaca i sistemima kojima se otpad vraća iz planinskih područja.