Poslednjih godina sve češće se govori o veštačkoj inteligenciji. I dok nas futuristi plaše predviđanjima da će roboti zameniti ljude u raznim profesijama, zaboravljamo da je veštačka inteligencija mnogo više od mašina koje će raditi naš posao. Njena ogromna moć leži u mogućnosti da analizira do sada nezamislive količine podataka. I upravo zbog toga, veštačka inteligencija može biti sjajan saveznik u tranziciji sa linearne na cirkularnu ekonomiju.
U samom srcu cirkularne ekonomije je dizajniranje proizvoda u skladu sa principima uštede resursa i stvaranja što manje količine otpada. Svaki dizajner u početnoj fazi treba da ima na umu kako će se proizvod koristiti, od kojih materijala će biti napravljen i šta se sa njim dešava kad mu istekne životni ciklus. Tu na scenu stupa veštačka inteligencija.
Zahvaljujući algoritmima, veštačka inteligencija ima mogućnost da analizira ogromnu količinu podataka iz realnih situacija i istorije što dizajnerima može pomoći u izboru odgovarajućih materijala koji će biti u skladu sa željama potrošača. Dalje, digitalna tehnologija omogućava da se artiklu snižava cena kako se približava istek roka upotrebe, čime se postiže da proizvod ne završi kao otpad. Na kraju životnog veka proizvoda, opet na osnovu algoritama, može se doneti nepristrasnu ocena o tome da li se proizvod može ponovo upotrebiti, popraviti ili reciklirati.
Dobri primeri – od Norveške do Amerike
Nekoliko kompanija širom sveta već je krenulo da usvaja ovaj model. Norveška korporacija Tomra razvila je tehnološka rešenja koja omogućavaju napredne sisteme sortiranja čime se smanjuje otpad. Primera radi, primenom ove tehnologije, odvajaju se dobri primerci voća koji dalje idu na rafove supermarketa i lošiji koji se koriste za džemove i druge prerađevine. Tehnologija funkcioniše tako što koristi algortime kako bi se analizirale slike i podaci sa kamera i lasera i na taj način se razvrstavaju proizvodi koji odstupaju od norme.
Drugi primer dobre prakse je Stuffstr, kompanija sa sedištem u Londonu. Polazeći od vizije da sve ima vrednost, kompanija pomaže potrošačima da prodaju iskorišćenu garderobu, bez obzira na njeno stanje, nazad prodavcima. Koristi algoritme da predvidi tražnju, formira cene i profiliše prodajnu strategiju.
Šta raditi sa proizvodima koje mušterije vrate – pitanje je koje je zainteresovalo dvojicu ambicioznih preduzetnika, svesnih da živimo u dobu onlajn trgovine. Zato su u Vašingtonu osnovali kompaniju Optoro, posvećenu održivoj trgovini. Procenjuje se da sada četvrtina vraćenih proizvoda završava na deponijama jer je kompanijama to isplativije nego da razvrstavaju proizvode na one koje treba staviti ponovo u prodaju i one koje je bolje baciti. Optoro koristi veštačku inteligenciju kako bi pomogao proizvođačima da upravljaju vraćenim proizvodima i odluče šta vredi ponovo staviti u promet, a šta je bolje pokloniti u dobrotvorne svrhe. Krajnji cilj je da se eliminiše sav otpad od vraćenih proizvoda.
