„Inoviraj danas. Nahrani sutra“ – slogan je ovogodišnjeg Svetskog dana hrane, koji se obeležava svakog 16. oktobra.

Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), oko 13 odsto proizvedene hrane izgubi se nakon žetve, a pre nego što stigne do maloprodaje.

Dodatnih 19 odsto hrane dostupne potrošačima završi kao otpad u maloprodaji, ugostiteljstvu i domaćinstvima.

Baci se petina hrane

Podaci Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP) pokazuju da je tokom 2022. godine u svetu bačeno oko 1,05 milijardi tona hrane, odnosno gotovo petina hrane dostupne potrošačima.

Najveći deo otpada nastao je u domaćinstvima – oko 60 odsto, dok su ugostiteljstvo i maloprodaja činili 28, odnosno 12 odsto.

To znači da se svakog dana u domaćinstvima širom sveta baci najmanje milijardu obroka koji su mogli biti pojedeni.

Otpad od hrane ekološki problem

Istovremeno, otpad od hrane nije samo pitanje iskorišćenosti namirnica. Za proizvodnju hrane koja se nikada ne pojede utrošeni su zemljište, voda, energija i drugi resursi.

FAO procenjuje da se oko 1,4 milijarde hektara zemljišta koristi za proizvodnju hrane koja se na kraju ne konzumira.

Gubici i otpad od hrane odgovorni su i za oko 10 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Kada otpad od hrane završava na deponijama i razgrađuje se u uslovima bez kiseonika, nastaje i metan, gas sa snažnim efektom zagrevanja.

Mere za smanjenje otpada od hrane

FAO povodom ovogodišnjeg Svetskog dana hrane među jednostavnim merama navodi planiranje obroka, pravilno čuvanje hrane i kreativno korišćenje ostataka.

Smanjivanje količine hrane koja se baca istovremeno znači i racionalnije korišćenje prirodnih resursa potrebnih za njenu proizvodnju.

Iako je cilj Ujedinjenih nacija da se do 2030. godine prepolovi količina otpada od hrane na nivou maloprodaje i potrošača, a smanje gubici duž lanca snabdevanja, svet je i dalje daleko od tog cilja.

FAO navodi da od 2015. godine nema vidljivog napretka u smanjenju gubitaka hrane.