Usvajanje Zakona o klimatskim promenama jedan je od pokazatelja posvećenosti Srbije tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, ocenjuju u UNDP-u.
Stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj Fransin Pikap u razgovoru za Centar za promociju nauke povodom Dana planete Zemlje je istakla da je srpska ekonomija do danas već pretrpela gubitke veće od šest milijardi dolara zbog ekstremnih vremenskih uslova.
Procena UNDP o socijalno-ekonomskom uticaju klimatskih promena na Srbiju pokazuje da bi, ukoliko izostane dekarbonizacija privrede, ukupna šteta mogla da naraste na 11 milijardi dolara do 2030. godine.
Najskuplji scenario za Srbiju bi bio da ignoriše troškove povezane sa klimom pri donošenju strateških odluka, ocenila je Pikap. Srbija se nalazi u regionu koji je veoma osetljiv na klimatske promene, gde je prosečan porast temperature mnogo veći od globalnog proseka, istakla je Pikap i navela da je samo u Beogradu 13 od 15 najtoplijih godina ikada zabeleženih bilo posle 2000. godine.
Sa optimističnije strane, postoje znaci da Srbija pokazuje političku posvećenost tranziciji ka niskougljeničnoj i cirkularnoj ekonomiji, navela je stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, podsećajući na usvajanje Zakona o klimatskim promenama.
