Deci donose radost, planeti glavobolju – svetsko tržište igračaka sve je veće, a sa njim rastu i problemi njihovog odlaganja na kraju životnog veka koji je obično veoma kratak.
Vrednost tržišta igračaka prešla je 90 milijardi dolara prošle godine, a procenjuje se da 80 odsto završi na deponijama i spalionicama. Više od 40 miliona igračaka u Francuskoj svake godine nađe se na deponiji, dok u Velikoj Britaniji skoro trećina roditelja priznaje da baca igračke u dobrom stanju jer su njihova deca izgubila interesovanje.
Bolje pokloniti, nego baciti
Mnogi proizvođači igračaka najavili su zaokret ka ekološki cirkularnijem poslovanju koji podrazumeva redizajniranje igračaka, ali i promovisanje modela deljenja i ponovne upotrebe. Za ogromnu količinu igračaka koje već postoje, upravo su ovi modeli najbolji način da one ne završe na otpadu.
Čuveni proizvođač igračaka Lego pokrenuo je pilot inicijativu u Americi koja ohrabruje vlasnike da doniraju iskorišćene kockice ustanovama za decu. Prema podacima ove kompanije, 97 odsto njihovih kocki vlasnici već dele, a mnoge se prenose sa generacije na generaciju prijatelja i porodice, ali kompanija namerava da ovaj procenat još poveća.
– Želimo da pomognemo u izgradnji bolje planete za buduće generacije i znamo da je cirkularna ekonomija deo tog puta. Cilj inicijative Lego Replay je da inspiriše vlasnike da nekom poklone kockice koje ne koriste – kaže Tim Brooks, potpredsednik sektora za odgovornost prema životnoj sredini.
Slične inicijative već daju rezultate. Američki Toy-Cicle omogućava korisnicima da prodaju igračke koje više ne koriste. Francusko udruženje Rejoue prikuplja, čisti, prepravlja i preprodaje korišćene igračke još od 2012, čime je sačuvalo 300 tona igračaka sa deponija.
Servisi za pretplatu i katalog rezervnih delova
Osim modela koji podstiču ponovnu upotrebu igračaka, sve je veći broj servisa za pretplatu koji funkcionišu po sličnom principu kao i biblioteke i platforme za gledanje filmova i serija. Među njima su Happy Baton iz Hongkonga i Whirli iz Velike Britanije koji omogućavaju da se za određenu mesečnu pretplatu pozajmljuju igračke koje se zadržavaju dok god dete ne izgubi interesovanje i zatim se vraćaju.
S druge strane, Dagoma, firma koja se bavi 3d tehnologijom štampanja, imala je na umu uobičajenu praksu da se polomljene igračke bacaju bez razmišljanja. Zato su osmislili „spas za igračke“ – katalog rezervnih delova za igračke koji se najčešće gube ili lome. Katalog za najpopularnije igračke u prethodnih 40 godina uključuje ruke za lutke, kao i repove za dinosauruse.
Svi ovi servisi pomažu da igračke koje već postoje budu što duže u upotrebi, ali dugoročno rešenje je da nove igračke budu dizajnirane i napravljene u duhu cirkularne ekonomije. Dizajn bi trebalo da bude takav da podstakne što dužu upotrebu. Primera radi, lego kocke kupljene godinama unazad savršeno se uklapaju sa onima koje se kupuju danas i mogu biti korišćene nebrojeno puta za kreiranje novih struktura. Osim toga, kompanija je postavila cilj da do 2030. godine svi delovi budu napravljeni od obnovljivih ili recikliranih materijala.
Još dalje je otišao Green Toys iz Kalifornije koji sve igračke pravi od reciklirane plastike ili obnovljivih izvora kao što je organski pamuk. Za 13 godina postojanja, kompanija je reciklirala skoro 100 miliona balona od mleka i pokazala da postoji potreba tržišta za ekološki odgovornijim igračkama.
Izvor: eKapija
Foto: Pixabay