Dok žuri na posao i u hodu, za volanom ili u prevozu ispija svoj makijato, prosečan Njujorčanin, Parižanin ili Madriđanin ni ne razmišlja o tome koliko suštinski košta njegovo uživanje u čaši omiljenog napitka.
Procenjuje se da se godišnje u svetu proizvede 16 milijardi papirnih čaša za kafu. Reciklira se manje od jednog procenta. Tehnički, ove čaše su podložne recikliranju, ali se u praksi to retko radi. Problem leži u materijalu. Mada se čaše najvećim delom prave od papira, sadrže i pet odsto polietilena. Reč je o jednoj od najkorišćenijih vrsta plastike koja ima široku primenu u prehrambenoj industriji, a u ovom slučaju omogućava da se čaša pod pritiskom tečnosti ne raspadne. Da tog elementa nema, čaša ne bi mogla da zadrži tečnost.
99 % papirnih čaša za kafu se ne reciklira
Recikliranje je otežano i zbog činjenice da su čaše bile u dodiru sa pićem. Nije novost da se nereceklirana plastika razlaže stotinama godina što predstavlja ozbiljan udarac na životnu sredinu. Ali ni papirna komponenta nije sasvim neškodljiva. Da bi se zadovoljili zdravstveni i higijenski standardi, čaše se ne prave od recikliranog papira. Dakle, da bi se proizvela čaša koja će se upotrebiti samo jednom, a onda baciti, neophodno je drvo.
Milion čaša završi na deponijama u svetu svakog minuta
Prema proceni Programa Ujedinjenih nacija za razvoj, za proizvodnju 16 biliona čaša potrebno je četiri biliona galona vode i 6,5 miliona stabala. Ako se na to doda količina ugljen-dioksida koja će se emitovati u atmosferu kada se čaša proizvede, pa onda i distribuira do krajnjeg potrošača, negativni uticaj na životnu sredinu se pojačava.
Rešenja – od kazne do nagrade
Poslednjih godina, raste svest o ozbiljnosti problema. Razmatraju se različita rešenja, od onog da se svaka čaša naplati, preko preporuka kafeterijama da promovišu korišćenje čaša za višekratnu upotrebu i na taj način menjaju navike građana.
Primera radi, lanac Pret A Manger ponudio je 50 penija popusta na vrela pića mušterijama koje sa sobom ponesu svoju šolju, dok je Starbucks u nekim svojim kafeterijama neko vreme naplaćivao pet penija za svaku čašu za jednokratnu upotrebu. Lanac Costa Coffee otišao je korak napred – napravio je prvu „pametnu“ čašu od silikonske baze i sa beskontaktnim čipom koji omogućava jednostavno plaćanje, a lako se skida kad treba oprati čašu.
Pre dve godine, grad Frajburg prvi je u nemačke kafeterije uveo depozitni sistem. Za kafu se koriste čaše za višekratnu upotrebu za koje se plaća depozit od jednog evra, a koje se mogu vratiti na neko od 100 obeleženih mesta u centru grada. Čaše su napravljene od polipropilena koji se smatra relativno bezbednim materijalom i otporan je na toplotu što znači da se mogu prati u mašinama za pranje posuđa. Program je bio veoma uspešan u prvoj godini, a inicijativu su naročito dobro prihvatili studenti, pa su i drugi nemački gradovi počeli da razmatraju uvođenje sličnih rešenja.
