Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom podržava istorijsko savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o klimatskim obavezama država, što UN opisuje kao snažnu potvrdu međunarodnog prava i klimatske pravde.
Rezolucija, koju su predvodili Vanuatu i još nekoliko zemalja na udaru klimatske krize, usvojena je sa 141 glasom za, 8 protiv i 28 uzdržanih.
Protiv su glasali SAD, Rusija, Izrael, Saudijska Arabija, Belorusija, Iran, Liberija i Jemen.
Odluka se nadovezuje na mišljenje Međunarodnog suda pravde iz jula 2025. godine, prema kojem države imaju pravnu obavezu da štite klimu od emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Sud je takođe presudio da, ako države prekrše ove obaveze, snose pravnu odgovornost i mogu biti obavezane da obustave protivpravno postupanje, daju garancije da se ono neće ponoviti i izvrše punu nadoknadu štete, u zavisnosti od okolnosti.
Iako savetodavna mišljenja Međunarodnog suda pravde nisu pravno obavezujuća, ona imaju značajnu pravnu i moralnu težinu – jer pomažu u razjašnjavanju i razvoju međunarodnog prava kroz definisanje pravnih obaveza država, navodi UN.
Šta se nalazi u rezoluciji?
UN navodi da rezolucija jasno potvrđuje da je borba protiv klimatskih promena pravna obaveza, a ne samo politički izbor.
Rezolucija poziva sve države članice UN da preduzmu sve moguće mere kako bi izbegle nanošenje značajne štete klimi i životnoj sredini, uključujući emisije koje nastaju na njihovoj teritoriji, kao i da ispune postojeće klimatske obaveze u okviru Pariskog sporazuma.
Vlade se podstiču da sarađuju i kontinuirano usklađuju napore u borbi protiv klimatskih promena na globalnom nivou, kao i da obezbede da klimatske politike štite prava na život, zdravlje i adekvatan životni standard.
U saopštenju nakon glasanja u Generalnoj skupštini, generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je da oni koji su najmanje odgovorni za klimatske promene plaćaju najvišu cenu, te da put ka klimatskoj pravdi „vodi kroz brzu, pravednu i pravičnu tranziciju od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije“.
On je istakao i da su obnovljivi izvori energije dokazano najjeftiniji i najsigurniji oblik energije, kao i da je cilj ograničavanja globalnog zagrevanja na najviše 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskog nivoa i dalje dostižan.
