Kompanije iz zemalja G7 ne odustaju od klimatskih ciljeva, ali menjaju način na koji o njima govore. Fokus sa zaštite životne sredine sve više prebacuju na otpornost poslovanja, upravljanje rizicima i energetsku sigurnost, pokazuje najnovije istraživanje organizacije British Standards Institution (BSI) za 2026. godinu.
Studija ukazuje da u uslovima geopolitičke nestabilnosti i produžene energetske krize biznisi sve češće posmatraju dekarbonizaciju kao ekonomsku nužnost, a ne samo ekološku obavezu.
Čak 74% lidera smatra da su rizici nepreduzimanja klimatske tranzicije veći od rizika same tranzicije, dok 81% brine o budućim troškovima i otpornosti poslovanja ukoliko se ne pripreme za klimatske promene.
Istovremeno, tri četvrtine ispitanika veruje da će dugoročne koristi nadmašiti troškove prelaska na neto nultu emisiju.
Drugačije komuniciranje net zero
U takvom kontekstu razvija se trend koji istraživači nazivaju „climate coding“ – kompanije ne odustaju od ciljeva, već ih drugačije komuniciraju.
Više od 60% firmi promenilo je način na koji predstavlja svoje klimatske aktivnosti, najčešće kao deo strategije upravljanja rizicima i kontinuiteta poslovanja, umesto fokusa na ekološki uticaj.
Čak 61% je priznalo da su u poslednjih 12 meseci promenili način na koji njihova kompanija promoviše ili komunicira aktivnosti u vezi sa neto nulom, kao odgovor na klimatski skepticizam u medijima ili politici.
Uprkos neizvesnosti, 78% kompanija navodi da će nastaviti sa neto nula strategijama jer su one „dobre za biznis“, a 76% ističe pritisak kupaca i klijenata kao ključni pokretač.
Iako politička neizvesnost ostaje značajan problem – 76% lidera kaže da otežava investicije – većina očekuje da će neto nula ponovo postati politički prioritet u narednoj deceniji.
U međuvremenu, čak 83% ispitanika želi veću podršku vlada u sprovođenju tranzicije.
Net zero kao razvojna šansa
Podaci pokazuju i da kompanije neto nulu sve više vide kao razvojnu šansu: gotovo 80% smatra da je moguće ostvariti ekonomski rast uz dekarbonizaciju, dok tri četvrtine veruje da će ona otvoriti nova tržišta, podstaći inovacije i ojačati energetsku bezbednost.
Ipak, jaz između ambicija i konkretnih akcija i dalje je vidljiv – samo 21% firmi ulaže u nabavku obnovljive energije, a tek petina ima razvijene planove prilagođavanja klimatskim rizicima.
Napredak, međutim, nije zaustavljen već prilagođen realnim okolnostima.
Iako je trećina kompanija revidirala svoje planove ili ciljeve u poslednjih godinu dana, svega 13% ih je u potpunosti odustalo od neto nule.
Dekarbonizacija i dalje cilj
Većina i dalje ostaje posvećena: 83% kompanija planira da dostigne ciljeve u skladu sa nacionalnim rokovima, a 78% smatra da dekarbonizaciju treba nastaviti čak i ako su ciljevi teško dostižni.
Najveće prepreke ostaju finansijski pritisci i visoke cene energije, koje su dodatno opterećene posledicama rata u Ukrajini.
Četvrtina ispitanika navodi troškove energije kao ključnu barijeru, dok isti procenat ukazuje na nedostatak finansiranja za zelene tehnologije.
I pored toga, većina kompanija ne vidi povlačenje kao opciju.
Naprotiv, 73% smatra da bi nastavak klimatskih aktivnosti mogao doneti konkurentsku prednost ukoliko konkurenti uspore, dok gotovo tri četvrtine upozorava da bi smanjenje ambicija ugrozilo prethodne investicije i povećalo buduće troškove.
