Velika većina Evropljana i dalje vidi klimatske promene kao ozbiljnu globalnu pretnju, čak 85% građana smatra ih velikim problemom, saopštava EU.
Većina građana, 59%, kaže da je preduzelo neku meru u prethodnih šest meseci kako bi se borili protiv klimatskih promena.
Podrška klimatskoj politici EU ostaje snažna: 81% podržava cilj klimatske neutralnosti na nivou EU do 2050. godine.
Podrška je najsnažnija u Malti, gde 94% građana podržava klimatsku neutralnost do 2050. Slede Švedska, sa 91%, i Hrvatska sa 90%.
Najmanje građana podržava ovaj cilj u Estoniji – 46%, Češkoj – 51% i Letoniji – 63%.
Neophodno povećanje upotrebe obnovljive energije
Većina građana EU, 88%, smatra da je važno da EU preduzme akcije za povećanje upotrebe obnovljive energije i energetsku efikasnost.
Tri četvrtine građana (75%) veruje da smanjenje uvoza fosilnih goriva povećava energetsku bezbednost i donosi ekonomske koristi EU.
Više od tri četvrtine (77%) slaže se da su troškovi štete izazvane klimatskim promenama veći od troškova prelaska na klimatski neutralnu ekonomiju.
Klimatskim promenama treba da se bavi država, ne građani
Manje od polovine ispitanika, 38% Evropljana, oseća se lično izloženo rizicima povezanim s klimom. U osam država članica, više od polovine građana navodi da oseća tu izloženost, naročito u južnoj Evropi, Poljskoj i Mađarskoj.
Najpozvaniji da se bave klimatskim promenama, prema mišljenju građana, su nacionalne vlade (66%), EU (59%) i biznis i industrija (58%).
Samo 28% veruje da su pojedinci najpozvaniji da efikasno reše ovaj problem.
Klimatska akcija trebalo bi da bude prioritet radi unapređenja javnog zdravlja, smatra 85% građana. Nešto manje, 83%, kaže da bi bolja priprema za klimatske uticaje poboljšala svakodnevni život.
Nedostatak informacija o klimatskim promenama
Iako 84% ispitanika smatra da su klimatske promene uzrokovane ljudskom aktivnošću, 52% kaže da tradicionalni mediji ne pružaju jasne informacije. Skoro svaki drugi, 49%, navodi da ima poteškoće da prepozna pouzdan sadržaj na društvenim mrežama.
