Šta motiviše potrošače da kupe veganska jaja? Odgovor na ovo pitanje potražile su Da Eun Kim, doktorantkinja na Univerzitetu Ilinois Urbana-Champaign i Brena Elison, profesorka na Univerzitetu Purdue.
Njihova nova studija jedna je od prvih koja se bavi ovim pitanjem. Koristeći eksperimentalnu metodu poznatu kao vinjeta dizajn, istraživačice su testirale kako faktori poput cene, tipa proizvoda i okruženja utiču na ponašanje ljudi, saopštio je Univerzitet Ilinois Urbana-Champaign.
– Želeli smo da izmerimo percepciju potrošača o biljnim jajima – rekla je Kim: – Vinjeta eksperiment nam je omogućio da kreiramo hipotetičke scenarije i izolujemo šta potrošači zaista misle.
Da li biste kupili veganska jaja
Umesto da direktno pitaju ljude da li bi kupili biljna jaja, vinjeta metoda je tražila od učesnika da zamisle da pripremaju doručak. Obrok bi se odvijao ili kod kuće ili u restoranu, a potrošači su imali izbor između kajgane ili palačinki napravljenih od biljnih jaja.
Rezultati su bili i iznenađujući i poučni.
– Očekivali smo da će okruženje biti važnije, jer smo mislili da će novina biljnog jaja navesti ljude da žele da ga jedu u restoranu gde kuvari znaju kako da ga pripreme tako da bude ukusan. Neočekivano, mesto gde jedete, bilo da je restoran ili dom, nije imalo toliko uticaja koliko smo pretpostavljali – rekla je Elison.
Biljna jaja kao sastojak, umesto glavno jelo
Ispostavilo se i da bi potrošači češće kupovali biljna jaja kada su bila umešana u nešto poznato, poput palačinki, nego kada su bila poslužena sama.
– Otkrili smo da su potrošači koji su prethodno probali biljna jaja skloniji da ih kupe u odnosu na ljude bez tog iskustva. To sugeriše da su prethodno imali pozitivno iskustvo sa proizvodom – rekla je Elison.
Upoznatost sa krajnjim proizvodom, poput palačinki, takođe može biti ključna.
– Uvođenje biljnih jaja kao sastojka, posebno u proizvodu sa kojim su potrošači već upoznati, način je da se prevaziđu mentalne prepreke povezane sa probanjem biljnih jaja – rekla je Elison.
Drugačiji ukus biljnih jaja
Tim je takođe pitao učesnike da ocene kako se biljna jaja upoređuju sa tradicionalnim. Ne iznenađuje što ukus i izgled i dalje favorizuju klasično jaje.
Ali biljna verzija je bila bolja po pitanju uticaja na životnu sredinu i dobrobiti životinja. Ovo odražava širi trend u nauci o hrani, gde etičke motivacije sve više utiču na potrošačke odluke.
Kim je poručila da i dalje postoje senzorna ograničenja.
– Probala sam tečnu verziju u boci, poput belanaca. Ukus je bio drugačiji, ali me iznenadila tekstura koja je bila veoma slična tradicionalnim jajima – istakla je.
Ovo lično iskustvo odražava nalaze studije, navodi se. Iako ukus i tekstura i dalje znače, mnogim potrošačima je potreban samo mali podsticaj da probaju prvi zalogaj. A najbolji način za to može biti suptilna zamena u poznatom jelu, navodi se.
