Vlade, kompanije i privatne finansijske institucije godišnje investiraju više od 1,3 triliona dolara na cirkularnu ekonomiju – procena je instituta Chatham House, prva takve vrste do sada.
Analiza Chatam House i Just Economics pokazala je da kompanije investiraju 800 milijardi dolara godišnje u cirkularnu ekonomiju. To je samo 2% od 35 triliona dolara koji odlaze u linearnu ekonomiju. Vlade investiraju 510 milijardi, što je 4% od ukupno potrošenih 13 triliona dolara. Finansijske institucije investiraju 46 milijardi dolara, uključujući 21 milijardu u posebne cirkularne fondove i 24,5 milijardi preko zelenih fondova.
– Recikliranje, ponovna upotreba materijala i smanjenje otpada imaju jasan poslovni smisao. Zbog toga je investiranje u cirkularnu ekonomiju u velikom porastu. Ipak, finansiranje je znatno ispod nivoa na kom bi trebalo da bude da bi se dostigle pune investicione nagrade. Pomak od linearne „uzmi-napravi-baci“ ekonomije na cirkularne, održive poslovne modele kreiraće poslove, promovisati investicije i sačuvati planetu – istakao je viši istraživač Chatham House Patrick Schroder.
Najmanje ulaganja u poljoprivrednom sektoru
Zanimljivo je da od 800 milijardi investiranih u korporacije, modni i automobilski sektor privlače najviše investicija. Cirkularne inicijative čine 5% troškova u modnoj industriji, a vođene su rastućim tržištem eko vlakana vrednim 40 milijardi dolara.
Takođe, 6% troškova u automobilskoj industriji otišlo je u cirkularnu ekonomiju. To je rezultat rastućih investicija u električna vozila, poboljšanje tehnologija za baterije i investiranja u transportne sisteme koji promovišu deljenje i iznajmljivanje. Najlošija je poljoprivreda sa samo 0,1% cirkularnih incijativa od godišnjih ulaganja u vrednosti od 8 triliona dolara.
Kako se zemlje bore sa rastućim uticajem klimatskih promena, gubitkom biodiverziteta, sve je jasnije da cirkularni poslovni modeli mogu smanjiti otpad, boriti se sa siromaštvom i razviti otpornije ekonomije, nalazi su izveštaja. Ipak, izveštaj sugeriše da je Cilj održivog razvoja povezan sa cirkularnom ekonomijom, najmanje finansiran, uz Cilj 12 koji se tiče osiguranja održive proizvodnje i potrošnje.
Pandemija je šansa za zaokret ka cirkularnoj ekonomiji
Autori ističu da su poboljšanja u oblasti obnovljive energije vitalna za ubrzanje ka nisko-ugljeničnoj tranziciji. Ipak, upozoravaju da ne treba tretirati ove tehnologije kao automatski održive.
– Mnoge nisko-ugljenične tehnologije su intenzivne u pogledu korišćenja resursa, kao što je smanjenje dragocenih materijala korišćenih za baterije, gvožđa za energiju vetra i peska i litijuma koje koristimo za solarne panele. Da bi bila istinska održiva, nova tehnologija treba da bude postavljena oko principa cirkularnosti, da bude dizajnirana da traje, da stvara poslove, promoviše ponovnu upotrebu i popravku – kaže Schroder.
Autori izveštaja smatraju da je sada pravi trenutak da kompanije i vlade ozbiljno krenu ka cirkularnoj ekonomiji.
– Kako se ekonomije oporavljaju od pandemije, moramo iskoristiti ovaj trenutak da uđemo u profitabilnu, bezbednu i cirkularnu ekonomiju. Da bi tu stigle, vlade treba da koriste cirkularne finansije da podrže održivi razvoj, regulatori treba da stimulišu investicije u cirkularnu ekonomiju. Više kompanija i investitora treba da shvati da su investicije koje su zahtevne u pogledu resursa neodržive, pa samim tim i neprofitabline. Samo tada imaćemo globalnu ekonomiju koja radi za sve – zaključuje Schroder.
Foto: Pixabay/Nattanan Kanchanaprat
