Tropsko kao Maldivi, ali bez te boje – takvo je, prema mišljenju italijanskih ribara, postalo Jadransko more. Dok ribari upozoravaju da ne mogu preživeti, ribarske asocijacije u najpogođenijim regionima, uključujući Veneto, Emiliju-Romanju, Marke i Abruzzo, pozvale su vladu da proglasi vanredno stanje.
U mnogim julskim danima, temperatura mora koje se i Italiji prostire od Trsta na severu do Rta Otranto na jugu, dostigla je rekordnih 30°C, a u nekim oblastima je premašila tu cifru. Pored toga, toplota mora i slabe struje doprineli su ovogodišnjoj rasprostranjenoj proliferaciji mulja, posebno u severnim i centralnim oblastima Jadrana. Reč je o gustoj, sluzavoj belo-žutoj supstanci formiranoj od različitih mikroalgi koje se akumuliraju na dnu mora ili na površini, piše britanski Gardijan.
Mulj je relativno jedinstven za Jadran sa italijanske strane i teži da se nagomilava više kada more ne dobija dovoljno hranljivih materija iz reke Po, najduže reke u zemlji, koja se proteže od Alpa pre nego što se ulije u Jadran na severu. Poslednji put kada se ova supstanca pojavila u tako značajnoj meri bio je 1989. godine, posebno u vodama kod obalnih gradova u regiji Emilija-Romanja.
Ali dok je mulj neugodan za kupače, nije opasan za njihovo zdravlje. Međutim, štetan je za ribolov.
Ribar Alesandro Ćavavalja rekao je da je mulj svuda.
– Izaziva probleme za motor čamca, ali takođe blokira ribarske mreže, a kada se to dogodi, nemoguće je loviti ribu – rekao je.
Dok većina vrsta riba može pobeći od mulja, on može ugušiti školjke koje su takođe pod pretnjom plavih rakova koji cvetaju u toplijem Jadranu, posebno u severnim delovima.
Temperatura od 30°C čak i na otvorenom moru
Ćavavalja je ribar u Jadranu već 40 godina i rekao je da nikada nije doživeo tako visoku temperaturu mora, i kao rezultat toga, toliko mulja.
– Pričamo o 30°C čak i na otvorenom moru. Jadran postaje tropski. Počinjemo da viđamo vrste riba koje ranije nisu bile tu, poput sabljarke, dok su različite vrste bele ribe, poput turbeta, gotovo izumrle. Nema sumnje da se klimatske promene dešavaju i besmisleno je pokušavati to negirati – dodao je.
Ćavavalja uspeva da se snađe, ali manji nezavisni ribari dalje uz obalu u mestima poput Pesara, kao i susednoj Katolici u Emiliji-Romanji, prolaze mnogo gore.
Ribarske asocijacije u najpogođenijim regionima, uključujući Veneto, Emiliju-Romanju, Marke i Abruzzo, pozvale su vladu da proglasi vanredno stanje, što vladi daje moć da brzo usvoji politike koje bi pomogle ribarima. Jadransko more – koje je deo Mediterana – i mora oko Sicilije su najveći proizvođači ribe u Italiji.
Prvo zvanično beleženje mulja u Jadranu bilo je u ranim decenijama 17. veka.
– To je fenomen usko povezan sa klimatskim uslovima i koji se u skorije vreme ponovo pojavio u vrlo značajnoj meri od 1989. godine. Nalazimo se u alarmantnoj fazi upravo sada, ali uvek su postojala upozorenja o klimatskim promenama, i to nije bez razloga – rekla je Marija Lucija De Nikola, istoričarka sa Univerziteta u Bolonji i stručnjak za Mediteran.
Visoke temperature ovog leta tek se očekuju.
– Nismo van opasnosti, jer još nismo dostigli vrhunac temperature, koji je obično oko sredine avgusta – rekao je Roberto Danovaro, morski biolog na Univerzitetu u Ankoni.
Danovaro je dodao da je Jadran postao mnogo čistiji u poslednjih 20 do 30 godina, ali je takođe postao osiromašeniji.
– Proizvodi manje, i dobija manje hranljivih materija iz reka, a zatim pati od ovih toplotnih talasa. Anomalije postaju sve očiglednije – rekao je, ukazujući na izumiranje morskih sunđera i drugih organizama: – Jadran postaje tropski kao Maldivi, ali bez iste boje.
