Kako izgleda vožnja vozom na kompresovani vazduh, kako iskoristiti 85 odsto otpada, zašto je budućnost ’zelena’- sve su to mogli da vide posetioci izložbe ExpoDubai2020.
Jedna od glavnih tema izložbe u Dubaiju je upravljanje otpadom, otkriva nam Sanja Dramićanin, suosnivač aplikacije Eat Me App posvećene smanjenju otpada od hrane. Aplikacija se našla među najperspektivnijim srpskim idejama na temu zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije pa su njeni osnivači dobili poziv od PKS da nastupe na izložbi ExpoDubai2020.
Za portal Cirkularna ekonomija, Dramićanin prenosi utiske sa lica mesta. Sav otpad nastao tokom izložbe kamioni prevoze u specijalno postrojenje gde ga sortiraju, otpadni papir se pretvara u držače za čaše, plastika u majice, ulje iz restorana u biogorivo.
Otpad – glavna tema
Da se revolucija ne dešava samo na izložbi, dokazuje i prvo izgrađeno održivo naselje u Dubaiju – projekat koji dokazuje da održivost ne mora biti skupa. Ali, da krenemo redom.
– Eat Me App aplikacija je imala tu čast da dobije poziv od Privredne Komore da nastupi na ExpoDubai2020 i prvi put svetu predstavi svoje idejno rešenje, među najperspektivnijim srpskim idejama na temu zaštite životne sredine i cirkularne ekonomije. Naš mladi ženski startap je imao tu priliku da pronađe svoje mesto među najvećim svetskim dostignućima u oblasti digitalizacije, kreativnih industrija i inovacija. Posebno nam je drago što je Paviljon Srbije zabeležio rekordnu posećenost od preko 40.000 posetilaca, u prvoj nedelji u kojoj smo i mi nastupili – ističe Dramićanin.
Naša sagovornica ne krije da su utisci sa izložbe u Dubaiju impresivni u svakom smislu. Kao aplikacija dobili su potvrdu od mnogobrojnih privrednika da njihova ideja vredi. A razgovarali su sa raznim delegacijama, od Malezije, Hrvatske, UAE, preko Čilea, Poljske, Slovenije, Italije.
– Neki od sastanaka su rezultirali i mogućim povratkom u Dubai na nastavak razgovora, kao i učešćem na panelu za investitore i javnost na temu otpada od hrane. Imali su veoma pozitivne reakcije na našu ideju i izrazili veliko interesovanje da sarađuju sa nama, jer su pre svega prepoznali veliku važnost teme kojom se bavimo, a posebno su empatični prema altruističkom konceptu naše ideje i platformi deljenja hrane koju planiramo da razvijemo – priča Dramićanin.
Voz na kompresovani vazduh
Aplikacija Eat Me App je u duhu jedne od glavnih tema izložbe – upravljanja otpadom. Na samoj izložbi odvija se projekat Waste2Resource, pod okriljem kompanije iz Emirata. Projekat je posvećen reciklaži i ponovnoj upotrebi otpada i pokazuje kako se to tačno u praksi radi.
– Kamioni koji koriste biogorivo prikupljaju sav otpad nastao tokom izložbe i prevoze ga u specijalno postrojenje gde ga sortiraju. Otpadni papir se pretvara u držače za čaše, staklo u cenjene ukrase, a reciklirana plastika u majice, kape i druge maloprodajne suvenire koje možete pazariti na izložbi. Ulje iz mnogobrojnih restorana na izložbi se pretvara u biogorivo kojim se prevoze kamioni koji nose otpad. Ovde imamo na licu mesta “proof of concept” da 85 odsto otpada bude iskorišćeno – naglašava Sanja.
Naša sagovornica otkriva da najviše biznisa i projekata koji su im se svideli dolaze upravo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Kao domaćini, želeli su da ostave najjači utisak i uložili najviše novca. Nisu, ipak, zaostajali ni Južna Koreja, Australija, Japan, Saudijska Arabija, Singapur, Holandija, Rusija, Finska.
– Ono što mi je bilo veoma interesantno je prvi voz na svetu koji je ovde premijerno predstavljen i koji ide na kompresovani vazduh! Možete vozom slobodno da se prevezete tokom posete izložbi i isprobate pravu revoluciju održivog transporta – otkriva Sanja.
Projekat Održivi grad i zeleni vodonik
A van izložbe, revolucija se već dešava. Projekat Sustainable city je prvo izgrađeno održivo naselje u Dubaiju koje obezbeđuje život u vreloj klimi, bez emitovanja ugljen-dioksida. Kako primećuje naša sagovornica, solarni paneli su postavljeni svugde po naselju, na krovovima i parkingu, i proizvode više struje nego što naselje troši.
– Voda koja se koristi u domaćinstvu se prečišćava i služi za zalivanje. Kupole u nizu su stub naselja gde meštani uzgajaju povrće zahvaljujući hidroponičnom sistemu, gde povrće uspeva iz vode. Visoka vlažnost vazduha iskorišćena je za dobijanje vode. Solarni panel čuva vlagu u svojoj unutrašnjosti, mineralizuje i filtrira vodu koja odlazi u kuhinju. U okviru naselja nema saobraćaja i koriste bicikle i bagije. Računi su niži, jer se koriste solarni paneli za obnovljivu energiju. Ceo grad je okružen pojasom zelenila – primećuje Dramićanin.
Kako ističe, ovaj projekat je pokazao da jednostavnim idejama možemo postići održivost, a mit je da održivost mora biti skupa. Izgradnja sve više ovakvih naselja su trend koji nas očekuje u budućnosti.
– Posebno je aktuelna proizvodnja zelenog vodonika kao novog izvora energije koja će imati isti trend kao solarna energija, energija vetra ili baterije. Zeleni vodonik koji se obično proizvodi elektrolizom vode je ekološki prihvatljiv i dovodi do ogromnog smanjenja emisije CO2 i jedan je od stubova održive budućnosti. Ovaj primer možemo videti na paviljonu održivosti Terra gde je postavljen najveći sistem panela na svetu sa net-zero energije i vode – otkriva Dramićanin.
Podizanje svesti o bacanju hrane
I dok je Dubai već zakoračio u budućnost, Srbija i dalje kuburi sa otpadom. Na sreću, o otpadu od hrane se u poslednje vreme sve više govori. Aplikacija Eat Me App je nedavno dobila priznanje od Srpskog filantropskog foruma za doprinos smanjenju bacanja hrane.
Kako kaže naša sagovornica, na ovu nagradu su veoma ponosne, ne samo zato što je prva otkako su lansirale aplikaciju, već i zato što im potvrđuje da to što rade ima značajan uticaj na društvo i podizanje svesti o bacanju.
– Naša misija je u osnovi filantropska i to je i zvanično potvrđeno ovim izuzetnim priznanjem za nas. Kampanja “Spasimo hranu” se nastavlja i doživela je ogromnu podršku građana, kompanija i medija. Ovom prilikom pozivamo sve humane ljude i kompanije da se uključe, jer samo zajedničkim snagama možemo da sprečimo bacanje hrane – zaključuje Sanja Dramićanin.
Foto: Sanja Dramićanin