Srbiji predstoji puno posla u oblasti klimatskih promena, neophodno je ozbiljno smanjenje emisije ugljenika, finansijska sredstva za zelenu tranziciju postoje, a samo do sada, EU je uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine u Srbiji – poruke su koje je ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji Emanuele Žiofre uputio u autorskom tekstu objavljenom na euinfo.rs

Srbija troši tri puta više energije po jedinici BDP-a od proseka u EU

Ambasador je istakao da finansijska sredstva za zelenu tranziciju postoje, ali da bi „zeleno finansiranje“ imalo smisla, neophodno je da se povećaju ambicije u oblasti klime. Tu su globalni fondovi u oblasti životne sredine i klimatskih promena i bilateralni grantovi, kao i povoljni zeleni zajmovi i druga kredita sredstva.

– Značajan privredni rast Srbije i velike investicije u infrastrukturu su očigledni. Međutim, kako bi se održao postojeći, i ostvario novi rast, neophodni su ozbiljno smanjenje emisije ugljenika i zelena transformacija, naročito ako se ima na umu glavno izvozno tržište zemlje – EU u kojoj potrošači već daju prednost robi sa nižim ugljeničnim otiskom. Trenutno Srbija troši tri puta više energije po jedinici BDP-a od proseka u EU. Povećanje energetske efikasnosti u javnim objektima za samo 10% uklonilo bi potrebu za jednom starijom termoelektranom. Srbija bi mogla da poveća efikasniju upotrebu energije putem renoviranja javnih i privatnih objekata kao i da pomogne preduzećima u Srbiji da troše manje energije u proizvodnim procesima – istakao je ambasador.

Kako ističe, Srbija i Jugoistočna Evropa se nalaze u regionu koji se zagreva brže od globalnog proseka.

– Kako bi imala dovoljne zalihe vode za proizvodnju hrane i energije, Srbiji su neophodni otporniji usevi, sistemi za skladištenje vode (kao što su brane i akumulacije) kao i drenažni sistemi. Pored toga, izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda bi smanjila organsko zagađivanje vodotokova i jezera i osigurala bi njihovu održivost usled povećane temperature i očekivanih nestašica vode – navodi ambasador.

Finansijska infuzija za zelenu transformaciju

Ambasador podseća da je, kako bi se pokrenula zelena transformacija, Evropska unija pripremila Zelenu agendu za Zapadni Balkan koja je deo Ekonomsko-investicionog plana Evropske unije za Balkan.

Ova Agenda obuhvata pet širokih oblasti kojima se bavi Zeleni dogovor: dekarbonizaciju, smanjenje zagađenja vazduha, vode i zemljišta, cirkularnu ekonomiju, poljoprivredu i proizvodnju hrane i zaštitu biodiverziteta. Ekonomije zemalja Zapadnog Balkana su u potpunosti podržale Zelenu agendu, a nedavno su i usvojile njen regionalni Akcioni plan na Brdu kod Kranja, u Sloveniji.

– EU za Zelenu agendu u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom zaštite životne sredine, UNDP, Švedskom agencijom Sida i Evropskom investicionom bankom (EIB) pomoći će Srbiji da unapredi politike, preduzme konkretne mere i poveća ulaganja u zelenu transformaciju. To je program vredan 8 miliona evra za smanjenje zagađenja vazduha, borbu protiv gubitka biodiverziteta, za podršku firmama da postanu u većoj meri cirkularne itd.

Šta EU čini da pomogne Srbiji?

Ambasador ističe da je EU do sada uložila više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine. Na to je Srbija dodala još 200 miliona evra što ukupno iznosi preko 600 miliona evra za vodosnabdevanje, postrojenja za prečišćavanje otpadne vode, zaštitu biodiverziteta i čvrsti otpad.

EU je uložila dodatnih 90 miliona evra za oporavak nakon poplava, zaštitu od poplava i smanjenje rizika od vremenskih nepogoda.

– Finansiranje od strane Evropske unije je značajno, a ključan je kvalitet EU ekspertize. Takođe nam je potreban politički dijalog sa Vladom, opštinama, civilnim društvom i ulaganje u ljude i institucije kako bi se povećali kapaciteti na nacionalnom i lokalnom nivou, izradilo i uskladilo zakonodavstvo sa evropskim pravnim tekovinama – ističe ambasador.

Jedan od projekata koji se sprovode u Srbiji, PLAC III obezbeđuje stručnu podršku srpskoj pregovaračkoj strukturi koja vodi pregovore o pristupanju.

– Pomoć je sveobuhvatna i omogućena je, između ostalog, kroz radionice, obuke i studijske ture koje se organizuju u okviru Projekta. Rezultati koji su do sada ostvareni kroz Projekat u potpunosti odražavaju intenzivne napore Srbije koji su doveli do otvaranja klastera 4 (Zelena agenda i održiva povezanost) u decembru 2021. godine – ističe ambasador.

Izvor: euinfo.rs