Cirkularna ekonomija, ključna strategija za postizanje nižih emisija i održivije budućnosti ponovnim korišćenjem materijala i minimiziranjem otpada, napravila je razočaravajuće mali uticaj na globalnu industriju plastike u poslednjoj deceniji, jer se borila sa tradicionalnim lancima vrednosti i poslovnim praksama, navodi se u novom izveštaju konsultantske kuće Wood Mackenzie.
Izveštaj ‘Od otpada do bogatstva: otključavanje cirkularnih lanaca vrednosti’ navodi da uprkos rastućem broju korporativnih obaveza i regulatornih ciljeva, napredak cirkularne ekonomije je izuzetno spor. Iako postoje profiti u cirkularnim lancima vrednosti, osnovni problem ostaje obezbeđivanje fer raspodele ovih profita kroz komplikovane, fragmentirane lance vrednosti.
– Model cirkularne ekonomije nije napravio uticaj koji su mnogi posmatrači industrije plastike predviđali kada je prvi put predstavljen, ali postoje uzbudljive inicijative koje bi to mogle promeniti – rekao je Gaj Bejli, potpredsednik istraživanja za naftu i hemikalije u Wood Mackenzie.
Kako kaže, pravno obavezujući sporazum UN o zagađenju plastikom je neophodan početak, ali usvajanje novih poslovnih modela za podsticanje koordinacije u lancu vrednosti je ključ za pravu promenu.
Još nije kasno – Potrebna jasna regulacija i saradnja
Izveštaj navodi da trenutno petrohemijske kompanije, tehnološke kompanije i firme za upravljanje otpadom rade sa različitim pretpostavkama o tome šta predstavlja „fer“ raspodelu vrednosti. Bez rute ka profitabilnosti za sve učesnike lanca vrednosti, rezultat su sporija nego očekivana tehnološka usvajanja i ulaganja u neophodnu infrastrukturu za otpad.
Izveštaj dodaje da sa toliko dodatne složenosti u lancima vrednosti cirkularne ekonomije, firme koje proizvode robu – kao što je petrohemijski sektor – moraju preuzeti odgovornost i pomoći u podsticanju potrebne koordinacije i saradnje kroz usvajanje novih poslovnih odnosa.
Ovi okviri uključuju partnerstva koja su pogodna za manje složene projekte i nude kompanijama šansu da zadrže autonomiju; zajedničke poduhvate koji su više pogodni za strateške projekte koji zahtevaju specijalizovano tržišno znanje i vertikalnu integraciju koja podrazumeva sticanje dobavljača i distributera za održavanje potpune kontrole nad projektom.
Preporuke uključuju promenu strateškog razmišljanja kako bi se obuhvatila transformacija lanca vrednosti potrebna za uspeh; podsticanje investitora da prepoznaju dugoročne koristi od statusa prvog pokretača u cirkularnosti koje premašuju kratkoročno smanjenje profita, i izgradnju jačih odnosa sa brendovima kako bi se osiguralo da se stvore potrebni složeni lanci vrednosti.
– Put do potpune cirkularnosti nije počeo idealno. Ali uz jasne i dosledne regulacije i kreativnu saradnju, model cirkularne ekonomije i dalje može pružiti efikasno rešenje za smanjenje otpada i smanjenje emisija ugljen-dioksida – zaključuje Bejli.
