Biljna hrana i pića dostižu vrednost od 16,3 milijarde evra na najvećim evropskim tržištima (EU6 – Velika Britanija, Nemačka, Italija, Španija, Francuska i Holandija), ali i dalje čine svega 2,4% prodaje robe široke potrošnje (FMCG), pokazuje nova analiza kompanije Circana.

Potražnju sve više pokreću „obični“ potrošači, a ne samo tradicionalni korisnici biljnih proizvoda.

Nemačka i Španija predvode rast, dok tržište Velike Britanije stagnira.

Šta se najviše traži

Orašasti plodovi i semenke čine 45% vrednosti prodaje biljnih proizvoda, slede alternative mlečnim proizvodima sa 21% i gotova jela sa 15%, dok zamene za meso i ribu učestvuju sa svega 4%.

Ovaj pomak odražava promenu u ponašanju potrošača – biljni proizvodi se sve manje posmatraju kao zamena, a sve više kao deo svakodnevne ishrane, navodi Circana.

Fleksitarijanci predvode širenje na masovno tržište

Potražnju pokreću svakodnevni kupci, a ne samo tradicionalni potrošači biljnih proizvoda. Iako se oko 11% Evropljana izjašnjavaju kao vegani ili vegetarijanci, čak 31% se identifikuju kao fleksitarijanci u 2024. godini, u odnosu na 21% godinu ranije, što ovu grupu čini ključnim pokretačem rasta, navodi kompanija.

Fleksitarijanci uglavnom konzumiraju namirnice biljnog porekla, ali povremeno jedu meso, ribu i mlečne proizvode.

Rast u Evropi je neujednačen

Rast u Evropi je neujednačen – dok neka tržišta beleže snažan napredak, druga zaostaju.

Nemačka prednjači sa rastom vrednosti prodaje od 7,2% i količinskim rastom od 4,2% na godišnjem nivou, dok i Španija ubrzava sa rastom vrednosti od 7,5%.

Nasuprot tome, Velika Britanija, jedno od najvećih tržišta sa vrednošću od 4,5 milijardi evra, pokazuje stagnaciju, uz pad količinske prodaje od 0,7%.

Ove razlike ukazuju na sve veći značaj strategije, cena i relevantnosti proizvoda za uspeh kategorije, ističe Circana.

Cena predstavlja ključnu prepreku

Sledeća faza rasta zavisiće od očekivanja potrošača. Zdravlje, nutritivna vrednost i odnos cene i kvaliteta sada su u fokusu, navodi Circana.

– Kupci traže više od pukih zamena za meso – žele proizvode koji donose konkretne benefite, poput proteina, energije i podrške zdravlju creva. Istovremeno, trendovi poput upotrebe GLP-1 lekova podstiču konzumaciju manjih, nutritivno bogatijih obroka, menjajući način ishrane – ističe se u saopštenju kompanije.

Ipak, razlika u ceni između biljnih proteina i proizvoda životinjskog porekla i dalje predstavlja ključnu prepreku, dodaje se, što ukazuje na potrebu za većom pristupačnošću kako bi se omogućilo šire prihvatanje.

Industrija biljnih proizvoda na prekretnici

Analiza Circane pokazuje da se tržište biljnih proizvoda nalazi u ključnom trenutku, gde će dalji rast zavisiti od sposobnosti brendova i trgovaca da odgovore na promene u potrebama potrošača.

Ananda Roj, viši potpredsednik za globalni razvoj i savetnik za robu široke potrošnje u Evropi u Circani, izjavio je da su osnove za rast postavljene, ali da će naredna faza biti vođena sposobnošću industrije da ponudi proizvode koji se uklapaju u svakodnevne navike potrošača.

– Vidimo jasan pomak od nišnih inovacija zasnovanih na imitaciji ka prirodnijim, funkcionalnim i pristupačnijim proizvodima. Pobediće oni koji uspeju da usklade ukus, nutritivnu vrednost i cenu, i da biljne proizvode neprimetno integrišu u svakodnevnu ishranu.

Saveti za trgovce i proizvođače

Circana izdvaja nekoliko prioriteta za trgovce i proizvođače:

• fokus na inovacije koje unapređuju ukus i podstiču ponovnu kupovinu

• unapređenje cenovne konkurentnosti radi šireg prihvatanja

• jasno komuniciranje nutritivnih i funkcionalnih benefita

• širenje ponude izvan zamena ka proizvodima koji samostalno imaju vrednost

• integracija biljnih proizvoda u osnovne strategije kategorija, umesto njihovog izdvajanja