U ovoj malenoj zemlji žive najsrećniji ljudi na sveti. Posle 17h, u kancelarijama nećete naći skoro nikoga. Ali, zato su parkovi puni ljudi koji sa prvim zracima sunca dolaze po svoju dozu vitamina D.

Automobilske sirene besnih vozača zaglavljenih u saobraćaju nećete često čuti, jer ionako svi voze bicikle.

Zaposleni se ne nerviraju mnogo ako dobiju otkaz, jer država daje pomoć za nezaposlene, a novi posao lako mogu naći. Građani se ne bune što su porezi visoki. I niska plata je visoka. U toj zemlji, čak su i novinari zadovoljni.

I to nije zemlja iz bajke. To je Danska.

Danska ima 4,1 miliona bicikala

Kopenhagen je proglašen za najsrećniji grad na svetu u 2025, na osnovu Indeksa najsrećnijih gradova sveta. Indeks je napravljen na osnovu ocena građana u oblasti obrazovanja, zdravlja, ekonomije, mobilnosti, životne sredine i opšteg upravljanja. Na listi od pet najsrećnijih gradova nalazi se još jedan danski predstavnik, Orhus.

Šta je to što Dance čini srećnima? Kako je Danska uspela da napravi državu blagostanja za svojih, nešto manje od šest miliona stanovnika? Zašto je američki san moguć u Danskoj?

Svi sa kojima smo razgovarali, u okviru medijske posete „Puls Evrope“, naglašavaju značaj poverenja – u državu, medije, pa i političare. Novinari slobodu medija ocenjuju visokom ocenom. Predstavnici radnika se duboko zamisle kad treba da odgovore na pitanje šta ne valja u sistemu. Građani prihvataju visoke poreze jer znaju da za njih dobijaju, npr. čistu vodu u kanalima da leti mogu da se osveže.

Kopenhagen je proglašen za najsrećniji grad na svetu u 2025.

A ima li šta „trulo u državi Danskoj“? Možda vest koja nas je sačekala po povratku u Srbiju – da će radnici u ovoj malenoj zemlji na severu Evrope u penziju tek sa 70 godina. Ali, o tome nešto kasnije.

Prosečan Danac zaradi više od 6.000 EUR mesečno bruto

Prema podacima Zavoda za statistiku, prosečan Danac prima 46.972 DKK mesečno, pre poreza (približno 6.300 EUR). Kada plati porez od 35%, ostaje mu čisto oko 30.000 DKK (približno 4.020 EUR).

Statistika kaže da za energiju (grejanje, struju i gorivo) domaćinstvo mesečno daje 23.440 DKK (3.142 EUR). Prosečan Danac ima 42,6 godina, vozi Volkswagen, ide na letovanje u Španiju, čita krimi romane, ide kod doktora ili stomatologa 11 puta godišnje.

Žene se udaju sa 33,9 godina

Iza statistike su pravi ljudi. A oni su, utisak je, nasmejani. Neretko će vam se u prolazu nasmešiti, bez vidljivog razloga. Svaki sunčan dan koriste da naprave piknik u parku. Ili da se rashlade u nekom od kanala sa čistom vodom.

Voze bicikle do posla, pa saobraćajne gužve nisu tako prisutne kao u drugim gradovima.

– Kopenhagen je lepo mesto za život – kaže, kroz osmeh, a kako drugačije, Frederik Olsen, ekonomista iz Ekonomskog saveta radničkog pokreta (AE), grupi srpskih novinara.

Iza njega se crveni slajd sa moćnom porukom: Država blagostanja je vredna da se za nju borimo.

– Životni standard je u Danskoj među najvišima u svetu – dodaje Olsen.

Frederik Olsen

I subjektivni indikatori to potvrđuju. Danska je pri vrhu zemalja gde, prema anketama, žive najsrećniji ljudi.

Indeks mobilnosti prihoda je 88, najviši na svetu.

Od 1980. BDP se povećava za 1,5% godišnje. Razlog leži u visokoj produktivnosti, ocenjuje AE.

– Danska je jedna od najbogatijih zemalja na svetu, bogatija od SAD. Američki san postoji u Danskoj – tvrdi naš sagovornik.

Jednake mogućnosti ključ su za pravedno društvo

Nije uvek bilo tako. Pre samo četiri decenije, Danska je bila potpuno drugačija. Sve se menja 90-ih.

Stan u Danskoj iz 70-ih prikazan u Narodnom muzeju

Danska država blagostanja podrazumeva da su svim građanima dostupni benefiti, poput besplatnog školstva, zdravstva i socijalne zaštite.

– Ljudi moraju da veruju u državu blagostanja. Jednake mogućnosti ključ su za pravedno društvo. Našli smo balans između visokih poreza i konkurentnosti, između države blagostanja i visoke kompetitivnosti – naglašava Olsen.

Dansko tržište rada važi za jedno od najboljih na svetu, ukazuje AE. Danci rade 37 sati nedeljno, imaju šest nedelja odmora, i relativno je mnogo praznika i slobodnih dana.

Stopa nezaposlenosti je niska, pogotovo dugoročne. Visok je osećaj sigurnosti, a Danci su skovali i termin „flexicurity“ – od flexibility i security. Ne smeta im ni to što ih poslodavac relativno lako može otpustiti. Kada ostanu bez posla, nezaposleni dobijaju pomoć od države.

Danci rade 37 sati nedeljno

– Sistem funkcioniše, radnici znaju da mogu da se oslone na državu. Nezaposlenost nije tako strašna, jer znamo da lako možemo pronaći drugi posao – tvrdi Olsen.

Nejednakost, ipak, raste

Naš sagovornik napominje da je nejednakost niska. Čak i niske plate su relativno visoke.

– Nema velike razlike u platama, medijalna plata je za 25% viša u odnosu na nisku, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat mnogo veći, 88% – ističe Olsen.

Takođe, visoka plata je u Danskoj 89% viša od niske, dok u Velikoj Britaniji najplaćeniji primaju za 301% višu platu od najmanje plaćenih radnika.

Primer jednog stambenog bloka

Ipak, podaci AE ukazuju da nejednakost raste. Kako kažu, Danska je sve bogatija, ali neki su malo bogatiji od drugih. Raspoloživi dohodak za 10% najbogatijih se značajno povećao, dok se za 40% najsiromašnijih malo povećao, ukazuju podaci AE.

– Primetno je da nejednakost raste. To nas brine, nismo potpuno jednaki – ističe Olsen.

Obrazovanje je ključ društvene mobilnosti

On napominje da je obrazovanje ključ društvene mobilnosti. Istraživanje AE pokazuje da je 1995. među 20% najsiromašnijih 38,6% bilo bez obrazovanja. Taj procenat je 2022. značajno porastao – na 59,4%, što znači da su posledice nemanja obrazovanja sve veće.

Istovremeno, mobilnost prihoda za obrazovane ljude je ostala skoro ista. Pre tri decenije, među 20% najsiromašnijih nalazilo se 17,8% obrazovanih, dok ih je 2022. godine bilo 17%.

Univerzitetski kampus u Orhusu

Porezi su neophodni za dobro društvo

Kako je sve ovo moguće? Zahvaljujući visokim porezima, ukratko. U Danskoj je na snazi progresivni sistem oporezivanja – što se više zaradi, više se plaća državi.

– Neki ljudi se bune protiv poreskog sistema. Većina bi htela niže poreze. Ali, s druge strane, dobijamo dosta. Porezi su neophodni za dobro društvo. I zato sam ja lično za to da porezi budu visoki – kaže Olsen.

On napominje da ne bi menjao mnogo u danskom sistemu. Obrazovni sistem bi, kaže, mogao biti bolji. Neki veruju i da treba smanjiti novčane benefite za nezaposlene, dok drugi tvrde da je država previše prisutna i da treba smanjiti njenu ulogu.

Danci poštuju pravila i veruju državi

– Ja mislim da je napravljen dobar balans. Poverenje u državu je i dalje visoko. Danci veruju i u državu i u EU sada više nego pre 10 godina.

Savet za Srbiju

Na pitanje šta bi savetovao siromašnijim zemljama poput Srbije, kako da postignu državu blagostanja, naš sagovornik kaže:

– Ne mogu da kažem da je savet sa siromašnije zemlje, ’samo povećajte poreze’. To može biti savet za bogate zemlje. Za druge je važno da investiraju u obrazovanje, u ranjive grupe na tržištu rada. Neophodno je povećati poreze, ali postepeno.

Životni standard u Danskoj među najvišima u svetu

U penziju tek sa 70 godina

Da ni u Danskoj nije sve savršeno, pokazuje vest koja je nedavno uzburkala radnike u Evropi.

Sa trenutnih 67, granica za penziju je u Danskoj podignuta na 70, najvišu u Evropi. Tako će biti od 2040. godine. Za zakon je glasalo 81 poslanika, dok je protiv bilo 21.

Danski sindikati su se bunili, kao i radnici koji rade u fizičkim zahtevnim profesijama, poput građevinarstva i poljoprivrede. Najveći sindikat u Danskoj, 3F, tvrdi da će ova odluka nesrazmerno opteretiti radnike sa nižim primanjima.

Naveli su da su ankete pokazale da tri četvrtine njihovih članova sumnja da će moći da rade do svojih sedamdesetih godina.

Ipak, nema većih protesta. Za razliku od Francuza koji su 2023. masovno izašli na ulice (njih više od milion), zbog podizanja starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, Danci su relativno mirno prihvatili da će u penziju tek sa 70 godina. 

Možda je i to deo priče s početka – o poverenju u državu i njene odluke. A možda samo vole da rade.

Foto: Marija Dedić

Napomena: Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.