Ima najveći automatizovani parking u Evropi sa 1000 mesta, a nije tržni centar. Ima 350.000 knjiga koje se vraćaju na automatizovani pult, a nije (samo) biblioteka. Možete doći po pasoš i vozačku dozvolu, a nije policija. Ili da se igrate sa decom, a nije igraonica. Ima studio iz kog se emituje vremenska prognoza, a nije televizija. Šta je to?

Rešenje ove mozgalice je Dokk 1, multimedijalni kulturni centar u kom su smešteni najveća biblioteka u Danskoj, servis za građane, hala u kojoj se održavaju koncerti, predstave, predavanja.

Nalazi se u Orhusu, drugom po veličini gradu u Danskom. Zamišljen je kao mesto koje okuplja sve generacije. Mesto za sve građane i goste Orhusa koji bi da sretnu budućnost u sadašnjosti. I to radi već 10 godina.

Treba da izvadite venčani list, pasoš ili vozačku dozvolu? Hoćete samo da popijete kafu i uživate u spektakularnom pogledu na luku? Prostor da se osamite i u tišini čitate, ili meditirate? Ima i to. Tu je čak i studio državne televizije DR iz kog se mahom emituje vremenska prognoza i sportski program.

– Dobro došli u ovo prelepo mesto – dočekuje Rosio Ramires (Rocio Ramirez) grupu srpskih novinara koji posećuju Dokk 1 u okviru projekta „Puls Evrope“.

Multimedijalni centar ove godine slavi mali jubilej – 10 godina od otvaranja

I odmah, nakon što vidi skeptične poglede u kojima se čita „Pa, baš da je prelepo…“, nastavlja:

– Možda nije prelepo po uobičajenim standardima. Mnogi su govorili na početku da je zgrada ružna. Ali, nadam se da ćete nakon obilaska, kada upoznate arhitektonsko razmišljanje iza objekta, misliti da je lepa. Dokk 1 je naša glavna biblioteka, najveća u Danskoj. Ali nije samo bibilioteka, već centar okupljanja zajednice, svetionik moderne i održive arhitekture – nadahnuto će Ramires.

Pogled na grad iz zgrade

Tome, pomozi – Gde mi ode auto?

Najveći projekat u istoriji Orhusa prostire se na 60.000 m2. Koštao je čak 300 miliona EUR. Ma kako grandiozan, on je deo nečeg još većeg – obimnog projekta transformacije luke, po nazivu Urban Mediaspace.

– Sada ovaj deo izgleda potpuno drugačije nego pre 10 godina. Tada je ovde bila luka, jedna od najvažnijih u gradu, nije bilo modernih zgrada. I dalje se razvija, bučno je, dosta je kranova, ali sad je ovde lepo za porodice da šetaju pored mora – priča Ramires dok stojimo ispred zgrade.

I prvo na šta nailazimo, parking iz budućnosti. Najveći automatizovani parking u Evropi, kapaciteta 1000 automobila, rešava problem svih gradova – nedostatak prostora za parkiranje – i ostavlja ulice pešacima. A kako radi?

Auto “propada” kroz označen prostor

– Jednostavno je. Prođete kroz ovu rampu i izađete iz auta. Lift spušta vaš auto ispod zemlje, i roboti mu pronalaze mesto. Nema ljudi dole, samo roboti, kao u „Nemogućoj misiji“. Ima scena kad se Tom Kruz bori u jednom od ovakvih prostora, taj film pokazuje slikovito kako to izgleda – smeši se naša vodičica.

Kao da to već nije dovoljno, sa plafona nas „gleda“ obrnuti izmišljeni grad. Model metropolisa „Magične pečurke“ sastoji se od 178 aluminijumskih zgrada, od kojih je najviša 2,8 metara.

Model metropolisa „Magične pečurke“

Autorski dvojac Ingar Dragset i Majkl Elmgrin želeo je da posetiocima omogući da maštaju o gradovima koji „bujaju kao pečurke“ i koji „ne mogu biti dosegnuti fizički, već samo putem naše mašte“.

Grad na plafonu je izmišljen, ali može biti bilo koji sa prestižnim građevinama koje su toliko skupe da se koriste isključivo kao finansijski centri i poslovni prostori, dok su običnim ljudima nedostupne za život.

Robota nema u biblioteci – još

Ulazimo u zgradu i prvo što upada u oči je ogroman prostor, ali gostoljubiv. Nema zidova, ljudi cirkulišu, sve teče.

Rosio Ramires

– Budite pažljivi. Svuda su nagoveštaji ili održivosti ili pristupačnosti – kao u igrici navodi nas Ramires.

Inkluzija. Održivost. Demokratičnost. Inovacije – ideje su vodilje arhitekata iz studija Schmidt Hammer Lassen.

Inovacije odmah primećujemo. Devojka prilazi pultu, stavlja knjigu, i ova, nakon skeniranja, nestaje. Gde? Odlazi u donji nivo gde će zaposleni dalje da je razvrstaju. Ne roboti.

Pult za vraćanje knjiga

– U ovom trenutku, to su i dalje ljudi – osmehuje se Ramires i nastavlja ozbiljnije: – Primetićete da je pult malo niži da bi ljudi u kolicima mogli da ga dohvate. Takođe, između dve police za knjige u proseku ima 150 cm, jer je toliko dovoljno da se mimoiđu osoba u kolicima i još jedan čovek. Inkluzija je ovde veoma bitna.

Za integraciju je zadužen Siri, imigracioni centar, gde svi stranci koji nisu iz EU, a dolaze da žive i rade u Danskoj, mogu dobiti radnu dozvolu i ostale papire.

Info centar i Siri, imigracioni centar

– Pored Siri je servis za građane, gde možete dobiti pasoš, vozačku dozvolu, venčani list. Od 36.000 posetilaca koji dolaze u zgradu svake nedelje, samo 10% odlazi u neka od ova dva mesta. Ali, jedan od ciljeva je da se napravi javni prostor, mi ga zovemo trg, ali sa zidovima. Da ovo bude kuća ljudi, mesto za sve, nebitno da li ste Danac ili stranac. Sve je otvoreno, pristupačno – objašnjava Ramires.

Takav je i studio državne televizije DR, gde se uglavnom snima vremenska prognoza i sport. Svako može virnuti kroz staklo, što je i bila ideja. Da se transparentnošću stvori konekcija između medija i građana.

Studio državne televizije DR

Gong kao vesnik novog života

O svemu i svima se mislilo prilikom projektovanja objekta, utisak je. Funkcionalnost je ispred estetike, ali ni ona nije zanemarena. Pa tako, drveni paneli nisu tu samo zato što su lepi, pojašnjava naša sagovornica, već zbog akustike, da se izbegne eho.

Jer, u ovako velikim prostorima zvuci mogu biti problem, pogotovo za osetljive, poput ljudi sa autizmom.

Ovo je najveća biblioteka u Danskoj

– Imamo tihu sobu, gde niko ne priča, ne koristi telefon. Odlična je za ljude koji su osetljivi na zvukove. Ne volim tu da odem jer imam utisak da me svi gledaju ako se nakašljem – kroz smeh će naša sagovornica: – Ali imamo i opuštenije prostore za učenje, razgovor, kafu.

Penjemo se na sprat, koji je bučniji. Deca se igraju, studenti se odmaraju u pauzama učenja. Pažnju privlači bronzani gong. Ovo umetničko delo visoko preko 7 metara i teško tri tone, aktiviraju novopečeni roditelji iz Univerzitetske bolnice na drugom kraju grada.

Gong aktiviraju novopečeni roditelji

– Kada čujete gong, znate da je stigla još jedna beba u Orhus. Gong je simboličan, kao vesnik novog života – kaže Ramires.

Robot rasteruje galebove

Naša sagovornica podseća da Danska ima cilj da do 2050. bude potpuno ugljenično neutralna. Ova zgrada je, kaže, pratila tu ideju.

U gradnji su korišćena samo četiri građevinska materijala – reciklabilna. To su čelik, staklo, beton i drvo. I malo aluminijuma.

Nema klime, za hlađenje se koristi morska voda.

U gradnji su korišćena četiri reciklabilna građevinska materijala

Budući da je zgrada velika, na krovu je instalirano 2500 m2 solarnih panela. Ali, nekad, male stvari mogu biti veliki problem, primećuje Ramires.

– U ovom slučaju problem je lokacija zgrade. Nalazimo se blizu luke i mora, tako da ima dosta galebova, koji ostavljaju izmet po panelima. Ali napravljeno je rešenje, robot, kao Voli iz crtanog filma, koji ide po krovu i plaši galebove. Samo što liči na vuka, izgleda strašno. Ali, završava posao – kroz osmeh će Ramires.

Pametno osvetljenje i ušteda energije

Energija se štedi i dizajnom i pametnim osvetljenjem. Pošto u Danskoj nema mnogo sunca, napravljeni su svetlarnici da bi se uhvatilo što više prirodnog svetla.

Pametno osvetljenje štedi energiju

Tu je i inteligentan LED sistem, sa senzorima koji se podešavaju prema tome koliko svetla dolazi spolja. Ako nema nikog u određenom delu zgrade, svetla će se ugasiti.

– Pogledajte ove panele gore – pokazuje nam Ramires: – Oni nisu tu samo iz estetskog razloga, da sakriju cevi, već i da se izbegne kompletno rušenje zbog eventualnog pucanja cevi. Ako se to dogodi, samo se skine panel, i popravi se. I to je važno u kontekstu održivosti.

Dok izlazimo iz objekta, pažnju nam privlači igralište oko zgrade sa skulpturama orla, zmaja, medveda, majmuna. Reč je o simbolima koji predstavljaju svet, različite kulture i regije.

Na igralištu su simboli koji predstavljaju različite kulture, orao predstavlja Ameriku

Naša vodičica na kraju posete ništa ne pita. Verovatno zato što sada u našim očima vidi odgovor na dilemu s početka.

Da, zgrada jeste prelepa.

Foto: Marija Dedić

Napomena: Tekst je nastao u okviru projekta „Puls Evrope – Medijske posete EU“ koji finansira Evropska unija, a sprovodi Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.