Moderan život nezamisliv je bez bakra koji se nalazi gotovo u svemu, od cevi, preko automobila, do telefona, frižidera, televizora i drugih kućnih uređaja. A da će u godinama koje dolaze, jedan od najvažnijih metala na planeti postati još značajniji, uveravaju stručnjaci ukazujući na potrebu povećanja stope reciklaže bakra.
Elektrifikacija automobilske industrije i razvoj 5G mreže su samo neki od faktora koji će uticati na pojačanu tražnju za bakrom, smatra analitičarka za metale u StoneX Natalie Scott-Grey. Ona predviđa da će ove godine u svetu nastupiti deficit u ponudi bakra od 200.000 tona.
Vođa komercijale kompanije Glencore Recycling Kunal Sinha očekuje da se tražnja za bakrom, podstaknuta uglavnom tranzicijom na niskougljeničnu energiju i tehnologije, udvostruči na 60 miliona tona godišnje do 2050. godine.
Prema njegovim rečima, cirkularna ekonomija će u narednim godinama igrati sve veću ulogu u ovoj oblasti jer će, zagovaranjem povećanja stope reciklaže, moći da popuni manjak u ponudi bakra od procenjenih 40%.
Najveći proizvođač bakra u Evropi i najveći recikler ovog metala na svetu Aurubis ističe da Evropa godišnje troši 3,6 miliona tona bakra. Prosečan automobil sadrži 25 kilograma bakra, luksuzniji i više, kažu u ovoj kompaniji, dok Evropski insititut za bakar ukazuje da kompjuter sadrži oko 1,5 kg bakra, kuća oko 100 kg i turbina vetro-generatora 5 tona.
Ako recikliranje bude opšte prihvaćeno, bakar iz smartfona može da završi u vodovodnom sistemu u našim kućama. A trebalo bi jer kako ističu u Evropskom institutu za bakar, za recikliranje bakra koristi se 85% manje energije nego za primarnu proizvodnju. Među prednostima bakra izdvaja se ona da ne gubi svojstva i da može biti modifikovan po potrebi.
Ipak, tu je i nedostatak – predrasude. Reciklirani materijali poput bakra i dalje se posmatraju kao otpad što odbija potencijalne reciklere i investitore od daljeg istraživanja, ističe Sinha i zalaže se za promenu terminu.
– Moramo prestati da bakar za reciklažu zovemo otpad i početi da ga zovemo post-potrošačkim resursom – rekao je Sinha i dodao da mora da postoji saradnja među vladom, regulatorima i tržištima, kako bi se napravio adekvatan okvir koji će pomoći da ovi materijali jednostavnije, brže i jeftinije dođu do reciklažnih centara.
Izvor: eKapija
Foto: Pixabay/Lukasz Klepaczewski
