Ove godine, u senci pandemije koronavirusa, obeležava se jubilej – pola veka otkako je ustanovljen Dan planete Zemlje. Klimatske promene su i ovogodišnja tema Dana planete Zemlje, koje su Ujedinjene nacije (UN) ustanovile pre 50 godina kao dan borbe protiv narušavanja životne sredine.
Svetski fond za zaštitu prirode (WWF) saopštio je na Dan planete Zemlje, da se čovečanstvo trenutno nalazi između dve krize koje mu prete – zdravstvene, uzrokovane koronavirusom i klimatske krize, čija je posledica, između ostalog, gubitak biološke raznovrsnosti.
Iz WWF su ocenili da borba nije bila uzaludna i da je u proteklih pola veka donekle unapređena svest ljudi donošenjem niza zakona i konvencija koje su okupile svetsku javnost sa ciljem da se obezbedi zaštita životne sredine. Pravni okvir danas čine Konvencija o biološkoj raznovrsnosti, Okvirna konvencija UN o promeni klime, Pariski sporazum o klimatskim promenama i druga dokumenta.
WWF podseća da je planeta Zemlja na izmaku snage kao posledica čovekovih aktivnosti, ponajviše zbog upotrebe fosilnih goriva, uglja, nafte i drugih derivata, te prekomernog korišćenja prirodnih resursa.
U Srbiji se čeka Zakon o klimatskim promenama
Najnoviji Kopernikusov izveštaj “Stanje klime u Evropi 2019” svedoči da je 2019. bila najtoplija godina za evropski kontinent od kada merenja postoje. Količina padavina u novembru bila je četri puta viša u odnosu na prosečne vrednosti, ukazali su iz WWF.
Kako je dodato, odlaganje donošenja ozbiljnih i dugotrajnih mera koje gradjane pripremaju za posledice klimatskih promena ima svoju cenu, što zemlje Balkana posebno osećaju.
– Protekle zime udisali smo vazduh koji spada medju najzagađeniji na svetu, čemu neosporno doprinose zastarele termoelektrane na ugalj, odnosno potrošnja uglja za grejanje objekata i druge potrebe – ukazano je iz WWF.
Menadžerka projekta “Da nam klima štima”, koji WWF Adria sprovodi u Srbiji uz podršku vlade Švedske, Duška Dimović kaže da kriza izazvana koronavirusom ne sme da bude razlog da vlade u regionu zapostave mehanizme koji će ublažiti posledice klimatske krize.
– Kopernikusov izveštaj jasno pokazuje porast emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Prioritet za Srbiju jeste donošenje Zakona o klimatskim promenama, a zatim i njegova potpuna primena. Osim aktivnosti na ublažavanju klimatskih promena, neophodna nam je što hitnija adaptacija na klimatske promene, a za to su očuvana priroda i zdravi ekosistemi najbolje rešenje – istakla je Dimovićeva.
Foto: Pixabay
