Znamo koliko je važna sistemska podrška da bi došlo do suštinskih promena u bilo kojoj oblasti. Ali isto tako znamo da su nam potrebni pojedinci koji će, čak i kada nema sistemske podrške, svojim ličnim primerom i entuzijazmom pokazati put kojim treba da idemo.

Ovo je priča o jednoj takvoj junakinji koja se hrabro uhvatila u koštac sa ekološkim problemima i zaštitom životne sredine onda kada o tome niko nije ni govorio. Ovo je priča koja nas može uveriti da je svako od nas važan i da ne treba da čekamo da neko drugi nešto uradi, niti da izgovore tražimo u nefunkcionisanju institucija.

Nastavnica biologije u osnovnoj školi „Dimitrije Tucović“ u Čajetini Zorica Milosavljević danas je sinonim za ekološku borbu u ovoj maloj opštini u jugozapadnoj Srbiji koja ima cilj da postane prva eko opština u našoj zemlji. Zahvaljujući Zorici, generacije osnovaca, zavolele su prirodu i odlučile da štite sredinu u kojoj žive. Kroz ekološku sekciju je tokom 20 godina prošlo 1500 učenika koji su dalje u svojim porodicama širili ideju o značaju čuvanja planete.

U razgovoru za portal Cirkularna ekonomija, omiljena nastavnica nam otkriva da iz godine u godinu raste interesovanje đaka za ekologiju, ali da starije generacije ne prate ovaj razvoj. Iako ne krije da je ponekad umorna kad vidi negativne primere oko sebe, nikada nije poželela da odustane od borbe da svoju sredinu učini lepšom i čistijom.

Borba nije bila uzaludna – Promene na bolje već se primećuju

Kao dobru vest i potvrdu da borba nije bila uzalud izdvaja skori početak primarne selekcije otpada u Čajetini. Nedavno su tim povodom u školi „Dimitrije Tucović“ za sve učenike od 1. do 8. razreda realizovana predavanja o primarnoj selekciji otpada.

Predavanje je, u saradnji sa nastavnicom biologije i koordinatorkom Eko škole Zoricom Milosavljević, održala Dragana Rosić iz KJP ,,Zlatibor“ koje je nosilac projekta ,,Primarna selekcija otpada u opštini Čajetina“.

– Deca su učestvovala u predavanju, pokazala interesovanje,  posebno jer im tema nije strana, s obzirom da se u školi 8 godina selektuje suvi otpad: papir, plastika, limenke, čepovi. U školi na Zlatiboru će se predavanja realizovati od septembra – otkriva Zorica Milosavljević za portal Cirkularna ekonomija.

Osnovna škola „Dimitrije Tucović“ je i inače poznata po ekološkim aktivnostima. Ekološka sekcija postoji više od 20 godina, od 2013. godine deo ste međunarodnog programa Eko – škola, održavate brojne radionice o otpadu, reciklaži, cirkularnoj ekonomiji, a nedavno ste osvojili treće mesto na nivou Srbije u projektu Svaka limenka se računa. Primećujete li da iz godine u godinu raste interesovanje učenika za ekološke aktivnosti?

– Škola je učešćem u međunarodnom programu Eko škola imala mogućnosti da realizuje brojne  konkurse i učestvuje u raznim projektima koji doprinose angažovanju dece i zaposlenih što je doprinosilo nadogradnji znanja i veština o očuvanju prirodnih resursa, zaštiti životne sredine. Kod učenika raste interesovanje i povećava se broj onih koji su angažovani u raznim aktivnostima, ali ne samo u školi, jer je škola ostvarila saradnju sa brojnim institucijama i organizacijama, što utiče na veću motivaciju dece. Učenici razvijaju  veštine komunikacije, razne kompetencije, a posebno preduzetničku.

Realizacijom brojnih projekata škola je postigla zavidne rezultate, osvojila i brojne nagrade, kao i sami učenici. Naša škola je prva Eko škola u opštini, postala je poznata i van naše zemlje jer je na kraju prošle školske godine ostvarena saradnja sa Eko školom iz Pljevalja, na njihovu inicijativu.

Pre više od dve decenije je počela sa radom Ekološka sekcija. Bili smo, takođe prva škola u opštini, a među prvima u zemlji koja je uvela ovu sekciju. Iza nas je mnogo, mnogo toga prepoznatljivog u radu na polju zaštite životne sredine i održivog razvoja.

Koliko je đaka do sada prošlo kroz ekološku sekciju?

– Svake školske godine se vrši evidencija o broju učenika koji su članovi ekološke sekcije. Broj se kreće od 60-80 učenika, ali to je neki prosek u školi u Čajetini. Par godina je bilo preko 90, tako da je to oko 1500 učenika koji su bili članovi sekcije za ovih 20 godina. Nešto manji broj učenika je na Zlatiboru, a sekciju vodi nastavnica Snežana Tučić (ali i na Zlatiboru je veoma aktivna Ekološka sekcija i realizuju se sve aktivnosti kao i u Čajetini). Međutim, mnogo učenika, nekada i svi, bilo je uključeno u pojedine aktivnosti, posebno tokom realizacije projekata, konkursa u okviru Eko –škole ili konkretno prilikom obeležavanja projektnog dana Eko škole pod nazivom Eko vašar.

Šta planirate u narednom periodu?

– U narednoj školskoj godini ćemo raditi prema planu Eko škole koji napravimo na početku školske godine. U izradi plana učestvuju svi članovi Eko odbora (oko 18). Plan rada Eko škole  prati plan Ekološke sekcije jer u realizaciji brojnih aktivnosti učestvuje Eko sekcija.

Sleduje nam obnavljanje statusa Eko škole, jer se obnavlja na svake dve godine i izbor nove teme rada za dve godine, jer nam je prethodna dvogodišnja tema bila o otpadu. Osmislićemo radionice, predavanja, konkurse u saradnji sa organizacijama i institucijama. Uključićemo se u projekte koji budu aktuelni preko Međunarodnog programa Eko-škola. Planiraćemo saradnju sa KJP Zlatibor kako bismo zajednički realizovali promociju i samu realizaciju primarne selekcije otpada. Nastavićemo saradnju sa Eko školom iz Pljevalja. Pri školi smo osnovali Savet za održivi razvoj i edukaciju, pa ćemo i kroz savet da osmislimo i realizujemo ekološke aktivnosti u saradnji sa drugim obrazovnim institucijama, zelenim savetom, medijima.

Šta ste zaključili na osnovu dugogodišnjeg iskustva, a što bi mogao da bude savet za druge škole – koji je najbolji način da se deci približe ekološke teme?

– Što više praktičnih aktivnosti i u saradnji sa raznim institucijama, kako bi deci bilo zanimljivije a i lakše da steknu nova znanja. Potrebno je realizovati aktivnosti vršnjačke edukacije što doprinosi većem angažovanju učenika, razmeni znanja i iskustva. Uključivati se u sve moguće projekte, realizovati konkurse.  Ali, najvažnije je napraviti dobar godišnji plan rada i  da što veći broj aktivnosti bude u saradnji sa školom, vrtićima, medijima, udruženjima građana, institucijama. Sve što se radi da bude vidljivo, što utiče na promociju učenika, zaposlenih i škole.

Iako ekološka svest, utisak je, raste iz godine u godinu, usložnjavaju se i problemi. Verujete li da ćemo kao država i svet konačno shvatiti da imamo obavezu da čuvamo planetu?

– Ma koliko radili, trudili se, ponekad se čini da se najviše razmišlja i priča o otpadu, a toliko je i drugih, podjednako važnih tema. Veliki je problem što se toliko radi u školama, ali nema nastavka rada kod kuća, stariji nisu svesni i osvešćeni koliko je važno da svi damo maksimalan doprinos kako bi spasili planetu. Roditelji, i uopšte stariji, moraju da promene ponašanje, a onda dolazimo do toga institucije koje su važne, a posebno mediji moraju maksimalno da se potrude da što više informišu javnost o tome zašto je važno da čuvamo ono što imamo, da štedimo  sve: vodu, energiju, hranu, čuvamo vazduh… Na ovome se radi godinama, ali ne u kontinuitetu, zajednički.

Vi ste jedan od sinonima za ekologiju u Čajetini. Kako je izgledao vaš profesionalni put? Kada ste se prvi put zainteresovali za ekološke teme?

– Kada sam počela da radim, pre 27 godina, postojala je Biološka sekcija u školi. Držala sam časove sekcije, ali sam često isticala ekološke probleme koje sam uočavala, a posebno sam se tada fokusirala na otpad. Pokušavala sam da istaknem probleme koji su bili vidljivi, da na vreme deca shvate šta nas čeka u budućnosti. Imala sam sreću da upoznam ljude koji su me pozivali na seminare, obuke gde sam sticala nova znanja, a posebno je bilo važno osnivanje Udruženja građana „Zlatiborski krug“ što mi je dalo mogućnost da se uključujem u razne projekte, da učim i usavršavam se. Znanja koja sam sticala sam prenosila na učenike, uključivala školu u projekte. Mislim da sam uvođenjem Ekološke sekcije otpočela novi način rada i pristupa ekološkim temama u školi. Sve je to postalo još ozbiljnije i sa novim načinom rada od 2013. godine kada smo postali Eko škola, jer ona ima svoje korake koji moraju da se realizuju, a to rezultuje aktivnim, složenijim načinom rada.

Pomislite li nekad, pogotovo kad vidite negativne primere, da se vaš trud i zalaganje ne isplate i da ne treba više uzalud da trošite energiju?

– Često vidim loše primere oko sebe, loše ponašanje prema prirodi, mnogo puta mi je bilo teško, ali nikada nisam pomislila da odustanem, ili da ne vodim Ekološku sekciju i Eko školu. Nisam izgubila energiju, iako sam ponekad umorna. Pozitivne stvari mi daju nadu da će biti bolje, sporo, ali bolje. U zadnje vreme se uočava više dobrih primera, nego loših. Kada pogledam plan primarne selekcije u opštini koji otpočinje uskoro, shvatim da nije bilo sve uzalud, da i praktično postaju vidljive promene, da ćemo morati svi da se potrudimo i angažujemo. Malo po malo, počeće i druge promene, nadam se na bolje. Mnogo pričamo o klimatskim promenama, u školi to puno ističemo, tako da se nadam da ćemo svi postati svesni našeg doprinosa za budućnost Zemlje, i da će ljudi promeniti svoje ponašanje. Znači, deca se uče i pratimo njihovo ponašanje, ali je mnogo važnije da odrasli promene svoje ponašanje.

Foto: Milutin Labudović

Napomena: Tekst iz serijala „Upravljanje otpadom na Zlatiboru i u Čajetini“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.