Čajetinci više neće moći da sav otpad bacaju u istu kantu za smeće jer od avgusta u ovoj opštini počinje primarna selekcija otpada. Nakon nekoliko godina pripreme, konačno je došao dan kada će se u praksi videti kako će građani reagovati na ono što je u Srbiji nepoznanica, a u razvijenim zemljama praksa – razdvajanje otpada u samim domaćinstvima. Kako bi stimulisali građane da selektuju otpad, nadležni u planu imaju izradu novog tarifnog sistema.
Projektom je obuhvaćeno ukupno 11.747 korisnika – u Čajetini, gde projekat prvo počinje 730 domaćinstava i 20 stambenih jedinica. Na Zlatiboru, gde primarna selekcija počinje kasnije, obuhvaćeno je 1928 domaćinstava i 550 stambenih objekata.
Kako će izgledati primarna selekcija u praksi – Plavi i zeleni kontejneri
Opština Čajetina ne krije svoje ambicije da postane prva eko opština u Srbiji u čemu im svakako pomaže projekat primarne selekcije otpada, podržan od strane vlade Švedske, SKGO i nadležnog ministarstva.
– Projekat primarne selekcije je nešto čemu težimo već godinama i za šta se lokalna samouprava, na čelu sa KJP „Zlatibor“, uveliko priprema. Primarna selekcija podrazumeva razdvajanje otpada na mestu nastanka na suvi i mokri, tako da će svako domaćinstvo dobiti po jedan komplet kanti – plavu i zelenu, a po potrebi i više. Onima koji žive u kolektivnom vidu stanovanja na raspolaganju će biti plavi i zeleni kontejneri. Osim toga, na određenim lokacijama biće postavljeni žuti kontejneri za staklo. Cilj nam je da povećamo količine suvog otpada i na taj način smanjimo količine koje završavaju na deponiji. Primarna selekcija tokom avgusta započinje u naseljenom mestu Čajetina, a nakon toga na Zlatiboru. Važno je napomenuti da će se sa podelom kanti postepeno vršiti povlačenje kontejnera sa javnih površina – kažu za portal Cirkularna ekonomija u KJP „Zlatibor“.
Edukacija je ključna
Kako će reagovati građani? Da li će im biti teško da u plave kante ubacuju suvi otpad – plastiku, papir, metal, a u zelene mokri otpad, u šta spada i kuhinjski otpad? Ako je verovati anketi koja je obuhvatila oko 1300 građana, 60 odsto stanovništva Čajetine želi da se bavi primarnom selekcijom. Kako bi stimulisali građane da razdvajaju otpad, u planu je izrada novog tarifnog sistema. A edukacija je počela i u školama.
– U sprovođenju projekta primarne selekcije edukacija je ključna. Tim koji je zadužen za sprovođenje ovih aktivnosti sačinio je komunikacioni plan, kojim su obuhvaćene sve starosne strukture stanovništva, a sprovodiće se etapno. Naša obaveza je da dođemo do svakog našeg sugrađanina, da ga edukujemo i blagovremeno izvestimo o svemu što je vezano za ovu temu. Krenuli smo od najmlađih, tako da se u proteklim nedeljama o primarnoj selekciji govorilo u svakom od odeljenja Osnovne škole “Dimitrije Tucović” Čajetina, što je od njihove strane lepo prihvaćeno. Edukacije će naravno biti organizovane i u srednjoj školi, ali i u vrtićima, jer se dobre navike stiču upravo u najranijem uzrastu. U tu svrhu smo pripremili i maskotu primarne selekcije, koja će nam pomoći u sprovođenju planiranih aktivnosti – objašnjavaju u KJP „Zlatibor“.
Mesečno nastaje 737 tona otpada
U protekloj godini, na Regionalnu deponiju Duboko sa teritorije opštine Čajetina odvezeno je 8.853 tone otpada, što na mesečnom nivou u proseku iznosi oko 737 tona. Količine otpada osetno su veće u turističkoj sezoni, tako da je u prošloj godini najviše otpada predato u julu, 939 tona i avgustu, 1033 tona.
– Možemo se pohvaliti da smo jedna od retkih lokalnih samouprava koja na svojoj teritoriji nema registrovanih divljih deponija. Razlog tome svakako je organizovan sistem prikupljanja otpada u svim seoskim mesnim zajednicama, koji sasvim dobro funkcioniše – navode u KJP „Zlatibor“.
Opština Čajetina ima oko 15.500 stanovnika, ali svake godine 250.000-300.000 ljudi poseti Zlatibor, zbog čega je upravljanje otpadom na najposećenijoj srpskoj planini veoma izazovno. U samom centru Zlatibora uklonjeni su kontejneri sa javnih površina i postavljena reciklažna ostrva.
– Reciklažna ostrva su se u praksi veoma dobro pokazala, jer smo rešili pitanje prikupljanja otpada iz poslovnih objekata u strogom centru Zlatibora. Uklonili smo kontejnere sa javnih površina i smestili ih u ove veoma praktične objekte. Trenutno imamo pet reciklažnih ostrva u funkciji, tako da su naša iskustva krajnje pozitivna – kažu u KJP „Zlatibor“.
Budući da se na Zlatiboru mnogo gradi, bilo je potrebno rešiti i odlaganje građevinskog otpada.
– Dobro je poznato da Zlatibor privlači brojne investitore, tako da trenutno na Zlatiboru ima oko 30 aktivnih gradilišta. U svrhu prikupljanja i adekvatnog odlaganja građevinskog otpada KJP “Zlatibor” raspolaže sa nešto više od 40 kontejnera zapremine 5 i 7 kubika, koji su raspoređeni upravo na tim gradilištima i koji se redovno prazne – zaključuju u KJP „Zlatibor“.
Foto: KJP „Zlatibor“
Napomena: Tekst iz serijala „Upravljanje otpadom na Zlatiboru i u Čajetini“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.