Opušci, plastične čaše, delovi ležaljki – samo su neki predmeti koji se mogu pronaći na jadranskim plažama. Dok Evropa preporučuje najviše 20 komada otpada na 100 metara plaže, na Jadranu se često nalazi i deset puta više. Pojedine plaže beleže i do 900 komada na toj dužini, pokazala su istraživanja organizacije Legambiente.
Evropski projekat Bluecircle ima nameru da to promeni. Projekat povezuje Italiju, Albaniju, Crnu Goru, Hrvatsku, Grčku i Bosnu i Hercegovinu u borbi protiv otpada na obalama Jadranskog mora.
Inovacija se sastoji u mobilnom postrojenju za prikupljanje i tretman otpada direktno na plažama. Konkretni rezultati očekuju se do naredne godine.
Mobilno postrojenje za prikupljanje i tretman otpada direktno na plažama
Projekat Bluecircle (Podsticanje rešenja cirkularne ekonomije za sakupljanje i reciklažu morskog otpada u jadransko-jonskim regionima), pokrenut 2024. godine, donosi novo rešenje: mobilno postrojenje za prikupljanje i tretman otpada direktno na plažama.
Inovaciju je razvilo Politehničko sveučilište u Bariju. Mini roboti usisavaju otpad i prenose ga u kontejnere gde se koriste tri tehnologije:
Denzimetrijska separacija – odvaja pesak i šljunak po specifičnoj težini;
Aeraulična separacija – koristi vazduh da izdvoji lagane materijale poput algi;
Triboelektrostatička separacija – elektrostatikom razdvaja plastične čestice.
– Cilj nam je da otpad presretnemo pre nego što postane deo komunalnog sistema, jer tada postaje ‘mešani otpad’ i gubi vrednost – objašnjava prof. Mičele Notarnikola, vođa tima iz Barija, prenosi portal OBCT.
Pilot sistem trenutno obrađuje 10 kg otpada na sat, dok je krajnji cilj dostići 100 kg po satu, uz mogućnost da se kompletno postrojenje premesti za samo nekoliko dana na bilo koju plažu Jadrana.
Na albanskim plažama dominira plastični otpad
Tipovi otpada variraju po obalama. Na albanskim plažama, prema studiji Univerziteta u Kadizu, dominiraju plastični fragmenti (82%), povezani sa lokalnim turizmom i kanalizacionim otpadom.
Đorđo Anfuso Melfi, autor studije, ističe da je našao i napušteni plažni nameštaj, ležaljke i suncobrane, specifične za albanske plaže i turističke objekte.
– U Albaniji turizam izgleda kao glavni izvor otpada, dok ribolov manje doprinosi. Potrebne su ciljane kampanje i jače aktivnosti čišćenja od strane lokalnih vlasti – smatra Melfi.
Edukacija i saradnja širom Jadrana
Osim tehničkih rešenja, projekat uključuje i edukativne kampanje, analize karakteristika otpada na različitim obalama i definisanje zajedničkih standarda.
– Za efikasan odgovor potrebna je saradnja svih – građana, opština, turističkih objekata i ribara. Samo zajedničkim radom možemo zaštititi Jadran – poručuje Masimilijano Faleri, iz organizacije Marevivo, koja godinama prati stanje na plažama.
Konkretni rezultati do 2027.
Projekat Bluecircle trajaće do leta 2027. godine, a njegov budžet iznosi više od 1,5 miliona evra iz fondova Evropske unije. Učesnici veruju da će do tada uspeti da stvore sistem koji se može primeniti u bilo kom jadranskom regionu, sa jasnim efektima i merljivim rezultatima.
