Nastavak ekoloških protesta protiv Rio Tinta i iskopavanja litijuma, zatvaranje regionalnog centra za upravljanje otpadom ‘Duboko’, otvaranje elektrane na komunalni otpad, Strategija zaštite životne sredine na javnoj raspravi bez učešća javnosti – neki su od događaja koji su obeležili godinu za nama kad je reč o cirkularnoj ekonomiji i zaštiti životne sredine.

Nastavak ekoloških protesta

Vrelo leto 2024. godine obeležio je i „najveći ekološki protest“ u Beogradu na kom se, prema podacima Arhive javnih skupova, okupilo približno 40.000 ljudi, u organizaciji Saveza ekoloških organizacija Srbije.

Učesnici su 10. avgusta u Beogradu protestovali protiv rudnika litijuma u dolini Jadra i rudarske kompanije “Rio Tinto” nakon sličnih protesta u brojnim gradovima u Srbiji. I u narednim nedeljama i mesecima nastavili su se manji protesti i blokade saobraćajnica zbog najava iskopavanja litijuma. Povod za proteste je „oživljavanje“ projekta kompanije Rio Tinto.

Vlada Srbije je nakon protesta ekoloških organizacija u januaru 2022. ukinula Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita “Jadar”, ali je u julu 2024. godine Ustavni sud tu Uredbu proglasio neustavnom.

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“

Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ zatvoren je 14. novembra nakon što su republički inspektori zaštite životne sredine izvršili vanredni inspekcijski nazor kada je, zbog utvrđenih neregularnosti na ovoj lokaciji, naloženo da se deponija zatvori.

Ovom ishodu prethodili su protesti aktivista udruženja “Da (ne) dišemo Duboko” koji su nakon požara na deponiji 3. maja pet meseci blokirali prilazni put ka deponiji i onemogućili skladištenje komunalnog otpada.

Ova priča će dobiti epilog i na sudu, jer je policija 20. decembra podnela krivičnu prijavu protiv Momira Milovanovića, bivšeg direktora regionalne deponije “Duboko” u Užicu, zbog sumnje na krivično delo nepreduzimanja mera za zaštitu životne sredine, prenose mediji.

Regionalni centar za upravljanje otpadom „Duboko“ na trenutnoj lokaciji formiran je 2005. godine na osnovu dogovora i saglasnosti devet lokalnih samouprava.

Do zatvaranja, na regionalnoj deponiji u Užicu, pored te lokalne samouprave, otpad sa svoje teritorije zbrinjavali su i Bajina Bašta, Požega, Arilje, Čajetina, Kosjerić, Lučani, Ivanjica i Čačak.

U Vinči otvorena elektrana na komunalni otpad

Nekoliko dana pre nego što je zatvorena regionalna deponija Duboko, u Vinči je otvoreno prvo postrojenje za korišćenje otpada u proizvodnji energije. Kako je navedeno, postrojenje termoenergane Vinča je snage 30,24 MW električne energije i 50,5 MW toplotne energije i obezbediće struju za pet odsto domaćinstava u Beogradu, kao i toplotnu energiju za grejanje 10 odsto domaćinstava.

Direktor kompanije “Beo Čista energija” koja upravlja projektom za sanaciju stare i izgradnju nove deponije na lokaciji Vinča, Vladimir Milovanović istakao je da se u termoenergani dnevno sagori nešto više od 1.000 tona komunalnog otpada.

Netransparentnost politika – Strategija zaštite životne sredine

Ovaj događaj obeležio je godinu svojim odsustvom iz fokusa javnosti. Ministarstvo zaštite živote sredine objavilo je u septembru Javni poziv za učešće javnosti u procesu konsultacija u vezi sa izradom Strategije zaštite životne sredine – Zelena Agenda Republike Srbije za period 2024 – 2033. godine. Zatim je u decembru objavljen Javni poziv za učešće u javnoj raspravi o Predlogu Strategije životne sredine koji je zatvoren 24. decembra.

Međutim, iz Koalicije 27 upozoravaju da se ovaj proces sprovodi u suprotnosti sa Arhuskom konvencijom. Kako ističu, javna prezentacija Predloga Strategije i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu održana je u 9 sati ujutro, istog dana kada je objavljen poziv građanima i građankama za učešće u javnoj raspravi, 4. decembra 2024. godine. Iz Koalicije upozoravaju da javnost nije obaveštena na vreme i nije imala mogućnost da prisustvuje javnoj prezentaciji.

Strategija zaštite životne sredine je krovni, najviši dokument javne politike, kojim Srbija kreira odnos prema životnoj sredini u narednih deset godina. Prema Predlogu Strategije, Srbija će se, u periodu od 2024. do 2033. godine, fokusirati na nekoliko ključnih oblasti:

Još jedan važan dokument za životnu sredinu usvojen je u junu ove godine – Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine. Plan predviđa da oko 3,5 gigavata novih elektrana na energiju sunca i vetra bude na mreži do 2030, kao i da do te godine Srbija dobija 45% električne energije iz OIE.

Raste ekološka svest

Ekološki protesti pokazali su se do sada kao efikasan način uticaja na politike. Nakon protesta u Užicu, zatvorena je deponija Duboko. Protesti protiv Rio Tinta 2022. rezultirali su privremenim zaustavljanjem tog projekta.

Da raste ekološka svest građana dokazuje i sve češće pokretanje pitanja uticaja različitih aktivnosti na životnu sredinu, poput rušenja hotela Jugoslavija i nedoumice da li građevinski materijal sadrži azbest.

Proveravanje zagađenosti vazduha, posebno zimi, za mnoge je postalo uobičajeno. I mediji sve češće izveštavaju o ekološkim temama, najpre o klimatskim promenama, zbog visokih letnjih temperatura i toplotnih talasa.

Foto: Marija Dedić