„Zašto ja da selektujem otpad kad ionako posle sve ide u istu kantu“ – često ćemo čuti ovakve primedbe građana kada se postavi pitanje uvođenja primarne selekcije otpada u domaćinstvima.

Upravo zbog toga, portal Cirkularna ekonomija posetio je JKP Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko u Užicu. Ovaj centar obuhvata 9 lokalnih samouprava iz Zlatiborskog i Moravičkog okruga, tako da upravo ovde stiže otpad i iz Čajetine koja je u avgustu započela proces primarne selekcije otpada.

Na samom početku posete, menadžerka Centra za selekciju Tanja Knežević nas razuverava – ne ide sve u istu kantu. Kada primarno selektovani otpad stigne u Duboko, prvo odlazi u prijemnu zonu Centra za selekciju, ali se kipa odvojeno i ima prednost u tretmanu.

– Primarno selektovani otpad odlazi na liniju i kosim lančanim transporterima se dovozi do rotacionog sita koje ima na sebi otvore od 160 mm. To rotaciono sito razdvaja otpad na dve frakcije, sitniju koju zovemo teška i krupniju koju zovemo laka frakcija. Sve što je ispod 160 mm sistemom transportera odlazi u manju sortirnu liniju gde jedan do dva radnika fizički odvaja ručno staklo i pet ambalažu, a uz pomoć magneta se odvajaju gvožđe i aluminijum – objašnjava naša sagovornica.

Otpad se balira i prodaje ovlašćenim operaterima

Laka frakcija, koja je preko 160 mm, iz sita odlazi u veću sortirnicu gde veći broj radnika odvaja taj otpad prema sekundarnim sirovinama. Primera radi, karton radnik skida sa trake i ubacuje u boks posebno odvojen za karton. Takav otpad, odvojen u posebnu sekundarnu sirovinu, balira se i dobija se bala proizvoda koji je spreman za prodaju ovlašćenim operaterima koji dalje vrše reciklažu.

– Pored baliranog otpada prodaje se i određena količina otpada u rasutom stanju, kao što je staklo jer ono, naravno, ne može da se balira. Sve što nije selektovano kao sekundarna sirovina, a ostatak je lake frakcije, balira se i odlazi u cementnu industriju za proizvodnju RDF goriva koje se koristi kao alternativa petrol koksu – objašnjava Tanja Knežević.

Kada otpad nije selektovan, mašine se brže kvare

Naša sagovornica ističe da je sa primarno selektovanim otpadom mnogo lakše postupati. Centar za selekciju Duboko je i namenjen sekundarnoj selekciji primarno selektovanog otpada, što znači da nije poželjno da se na trakama i ostalim mašinama nađu zemlja, pepeo i ostale organske komponente koje se nalaze u mokrom otpadu i pomešanom komunalnom otpadu.

– Tada dolazi do većeg broja kvarova, bržeg zaprljanja linije. Potrebno je detaljnije čistiti, pa je samim tim i veći zastoj. Onda ne možemo da odradimo planirani kapacitet, da izdvojimo dovoljno sirovina i vraćamo se na isto – da se više otpada deponuje. Takođe, radnicima koji rade u Centru za selekciju mnogo je lakše da rade sa otpadom koji je primarno selektovan. To je otpad koji je suv, ne smrdi mnogo i lakše ga je tretirati nego otpad koji nije razdvojen na mestu nastanka – naglašava Kneževićeva.

Naša sagovornica nema dilemu – veoma je važno da svi odvajamo otpad.

– Svi mi proizvodimo otpad i naša obaveza, ako ne prema zakonu, onda prema životnoj sredini, jeste da odvojimo taj otpad. Za deponiju ćemo teško naći drugu lokaciju. Treba da čuvamo ovu koju imamo i da u što manjoj meri deponujemo otpad. Ako odvajamo, manje otpada odlazi na deponije, a to nam je svima cilj. Mnogi građani pitaju „koji je benefit, što ja to da radim?“ Mislim da ne treba da ima benefita. Nemate benefit ni da vežete pojas u autu, pojas vam spasava život, a odvajanje otpada spasava našu planetu – zaključuje Tanja Knežević.

Foto: Milutin Labudović

Napomena: Tekst iz serijala „Upravljanje otpadom na Zlatiboru i u Čajetini“ sufinansiran je sredstvima iz budžeta opštine Čajetina. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.