Nešto mora da se promeni i to veoma brzo, poručili su aktivisti na protestu u Glazgovu nezadovoljni efektima COP26, godišnjeg samita o klimatskim promenama koji se ove godine održava u Glazgovu od 31. oktobra do 12. novembra.

Aktivisti tvrde da je samit COP26 o klimatskim promenama neuspeh i podsećaju da su potrebna hitna i drastična smanjenja emisije štetnih gasova.

– Moćnici mogu da nastave da žive u njihovim ‘balonima’, da veruju u fantazije poput večnog rasta i razvoja tehnologije koja će, pravo niotkuda, izbrisati krizu – istakla je Greta Tunberg koja se pridružila hiljadama mladih koji su održali protestnu šetnju u Glazgovu.

Da je potrebna drastična promena, veruju i zagovornici cirkularne ekonomije koji opominju da trošimo više resursa nego što planeta može da izdrži i da stvaramo previše otpada. Direktorka njujorške investicione kompanije Closed Loop Partners Jessica Long ističe da poslovni modeli cirkularne ekonomije nude jasan put ka postizanju kolektivnih klimatskih ciljeva i smanjenja emisije gasova staklene bašte povezane sa ekstrakcijom, proizvodnjom stvari i odlaganjem na deponije.

Naše oslanjanje na prljavu i neobnovljivu energiju je značajan faktor koji doprinosi klimatskim promenama zbog čega je tranzicija ka obnovljivim izvorima ključna u smanjenju emisija. Ipak, to je samo deo odgovora, pokazuje Long u svom autorskom tekstu.

Istraživanje Elen Mekartur fondacije pokazuje da tranzicija na obnovljivu energiju može uticati na 55 odsto emisija. Preostalih 45 odsto emisija dolazi iz proizvodnje automobila, odeće, hrane i drugih proizvoda koje svakodnevno koristimo.

Tri planete neće nam biti dovoljne

Long objašnjava da upravo u cirkularnoj ekonomiji leži odgovor na izazove sa kojima se danas suočavamo. Prema njenim rečima, cirkularna ekonomija menja način na koji proizvodimo i trošimo i približava nas ka sistemu sa nula otpada u kom nema bacanja vrednih materijala. Autorka izdvaja sedam tema koje bi donosioci odluka trebalo da imaju na umu dok razmišljaju kako da reše klimatsku krizu.

1. Koristimo više nego što Zemlja može da obezbedi

Danas, koristimo 60 odsto resursa više nego što planeta može da obnovi. Do 2050. godine, sa porastom populacije i potrošnje, moglo bi da se desi da trošimo 3-4 planete.

2. Preterana ekstrakcija šteti ljudima, planeti i ekonomiji

Trenutni linearni sistem zavisi od ekstrakcije, uključujući i izvlačenje retkih prirodnih resursa i odgovoran je za 53 odsto ugljeničnih emisija i više od 80 odsto gubitka biodiverziteta, prema studiji UN.

3. Naš otpad je van kontrole

Svet proizvodi više od 2 milijarde čvrstog otpada. Do 2050. godine, očekuje se da ta cifra poraste na 3,4 milijarde. Oko trećine otpada ne tretira se na pravilan način. Kad je reč o količinama, otpad uključuje 44 odsto hrane i organskog otpada, 17 odsto papira i 12 odsto plastike, što su sve materijali koji su vrlo vredni.

Bacamo sve – hranu, odeću, telefone

4. Deponije su smrtonosnije nego što smo mislili

Uz činjenicu da zauzimaju tlo koje bi inače bile produktivno, deponije su daleko od idealnog rešenja jer kako objašnjava portal Waste Dive, kada se otpad pakuje u gomilu, sredina bez kiseonika doprinosi razvoju bakterija. Kada mikrobi razgrađuju otpad, oslobađaju ugljen-dioksid i metan. Rezultat je 84 puta moćniji gas nego ugljen-dioksid u prvih 20 godina oslobađanja.

5. Svakog dana bacamo hranu iako su milioni gladni

Skoro četvrtina globalnih emisija, tačnije 22 odsto, kao i 30 odsto potrošnje energije dolazi iz prehrambenog sektora. Istovremeno, trećina proizvedene hrane se baci, a ovaj otpad je najčešći na deponijama.

6. Bacamo tekstil

Do 2030. godine, bacićemo 148 miliona tona odeće. Prelazak na cirkularna rešenja sačuvao bi 500 milijardi dolara svake godine i smanjio negativni ekološki uticaj modne industrije, tvrdi Elen Mekartur fondacija.

7. U našim kantama za smeće je zlato

Bacamo više od 50 miliona tona elektronske opreme, vredne 62 milijarde dolara, i tako bacamo i retke minerale, zlato i bakar.