Četiri mita o jednokratnim papirnim čašama

Britanska kompanija za upravljanje otpadom Biffa upozorava da se sirovine iz gotovo pet milijardi jednokratnih papirnih čaša svake godine rasipaju, što odgovara 1370 tona papirnih vlakana.

Procenjuje se da se samo u Velikoj Britaniji koristi između 2,5 i 5 milijardi jednokratnih papirnih čaša, a samo 1 od 400 se reciklira. Stopa recikliranja iznosi samo 0,25%, u poređenju sa širom stopom recikliranja papira i kartona od 70,6%.

Razloge treba tražiti u složenosti recikliranja čaša za poneti i potrebe za odvajanjem papira od plastičnog premaza koji zahteva specijalizovan sistem za prikupljanje i obradu. Takođe, kako kompanija ističe, finansijski i ekološki troškovi obrade korišćenih čaša su visoki jer je reč o relativno glomaznim predmetima s puno praznog prostora, što znači da je potrebno više prostora za transport. Napokon, oni su ‘skloni kontaminaciji’, s poklopcima, kašičicima, držačima koji se bacaju zajedno s čašama, a one se često koriste kao ‘mini kante’ za smeće.

Kako bi skrenula pažnju na ovaj problem, kompanija je istražila uobičajene mitove povezane sa jednokratnim čašama i recikliranjem.

Mit 1: Sve čaše za poneti su iste

Jednokratne čaše se znatno razlikuju u zavisnosti od njihove namene, što utiče na način na koji ih treba obraditi. Čaše dizajnirane za držanje vruće tekućine izrađene su od jakih devičanskih vlakana kako bi se osigurala njihova izdržljivost. Druge – poput onih dizajniranih za držanje piva, gaziranih pića ili čak supa ili kaše za poneti – dolaze s vlastitim dizajnom, premazima, specifikacijama i nalepnicama. Kao rezultat, teško je postaviti opštu preporuku za njihovo odlaganje, što dovodi do konfuzije potrošača, smanjene želje za recikliranjem i na kraju kontaminacije, objašnjava kompanija.

Mit 2: Čaše za poneti su vredne reciklerima

Biffa tvrdi da su čaše, bez specijalizovanog sistema, problematične za recikliranje zbog nesrazmere težine i volumena. Ukupna vrednost koja se može povratiti je ograničena, uprkos tome što su napravljene od skupih devičanskih vlakana. Bez drobljenja ili slaganja, prikupljanje i obrada postaju nepraktični i neefikasni, upozorava kompanija.

Mit 3: Čaše za poneti su jednostavne za recikliranje

Za zatvaranje jednokratnih čaša koristi se mnogo različitih vrsta premaza. Bez koriščenja digitalne tehnologije, razlikovanje jedne vrste čaše od druge radi razdvajanja, veoma je teško, što otežava garantovanje kvaliteta recikliranog materijala.

Mit 4: Kontaminirane čaše mogu biti reciklirane

Kompanija naglašava da je kontaminacija najveći problem s recikliranjem čaša i da bi čaše s poklopcima i držačima trebalo smatrati kontaminiranim i nereciklabilnim u tom stanju. Fenomen ‘mini kanti’ posebno je problematičan, jer potrošači često koriste čaše za odlaganje predmeta poput kesica s čajem, kora od banana, jezgra jabuke, korišćenih maramica.