Broj slučajeva povezanih sa greenwashingom, odnosno obmanjujućim predstavljanjem kompanija, proizvoda ili projekata kao ekološki prihvatljivijih nego što zaista jesu, porastao je za 112 odsto između 2022. i 2026. godine, pokazuje peti godišnji izveštaj kompanije RepRisk, Greenwashing Report, 2026.
Istovremeno, gotovo svaki četvrti zabeleženi incident povezan sa greenwashingom uključuje ozbiljne optužbe, dok se pažnja sve više pomera sa emisija gasova sa efektom staklene bašte na uticaj poslovanja na biodiverzitet i ekosisteme.
Prema podacima iz izveštaja, u 2026. godini sa rizikom od greenwashinga povezano je 1.594 kompanija, što je 28 odsto više nego godinu dana ranije. Udeo kompanija obuhvaćenih analizom RepRiska koje su povezane sa ovim rizikom povećao se sa 1,8 odsto u 2022. na 2,2 odsto u 2026. godini.
Nalazi ukazuju i na to da greenwashing nije samo problem kompanija iz tradicionalno visokougljeničnih industrija.
Rizici se sve više pojavljuju i u sektorima koji imaju važnu ulogu u energetskoj tranziciji, uključujući obnovljive izvore energije, rudarstvo, industrijske metale i komunalne energetske usluge, ali i među kompanijama koje finansiraju takve aktivnosti.
Zelena tranzicija ne znači automatski i manji ekološki rizik
Kako ulaganja u obnovljive izvore energije, kritične minerale i infrastrukturu sa niskim emisijama rastu, sve više se preispituje da li su ekološke tvrdnje kompanija potkrepljene stvarnim rezultatima.
Izveštaj upozorava da projekti koji doprinose dekarbonizaciji mogu istovremeno da izazovu druge značajne ekološke i društvene posledice.
Kao primeri navode se projekat vetroelektrane u Japanu, koji je kritikovan zbog mogućeg uticaja na zaštićene vrste divljih životinja, projekti eksploatacije i prerade nikla u Indoneziji povezani sa navodima o krčenju šuma i oštećenju ekosistema, kao i projekti ugljeničnih kredita čiji su integritet i uticaj na lokalne zajednice dovedeni u pitanje.
Poseban problem predstavlja takozvani „transition-washing“, odnosno predstavljanje kompanijskih planova za neto nulte emisije, ulaganja u obnovljive izvore ili planova dekarbonizacije kao uverljivijih i naprednijih nego što dokazi potvrđuju.
Sve ozbiljnije optužbe i ponavljanje incidenata
Pored rasta ukupnog broja slučajeva, izveštaj ukazuje i na povećanje njihove ozbiljnosti. Udeo incidenata sa ozbiljnim optužbama porastao je sa približno jedne šestine u 2022. na gotovo jednu četvrtinu u 2026. godini.
Broj incidenata koji uključuju ozbiljne i veoma ozbiljne optužbe više nego utrostručio se tokom posmatranog petogodišnjeg perioda.
Istovremeno, tri četvrtine incidenata povezanih sa greenwashingom zabeleženih u 2026. uključivalo je kompaniju koja je sa takvim rizikom bila povezana i prethodnih godina.
Udeo kompanija koje su se prvi put pojavile u evidenciji pao je sa 73 odsto u 2022. na 57 odsto u 2026. godini.
To ukazuje na rastuću važnost praćenja prethodnih slučajeva, a ne samo pojedinačnih ekoloških tvrdnji ili novih incidenata.
Finansijski sektor ostaje važna karika
Banke, investicioni fondovi i drugi finansijski akteri suočavaju se sa rizikom od greenwashinga ne samo zbog sopstvenog poslovanja već i zbog kompanija i projekata koje finansiraju, u koje ulažu ili za koje obezbeđuju osiguranje.
Finansijske usluge i banke, koje RepRisk u svojoj klasifikaciji vodi kao odvojene sektore, zajedno čine petinu svih sektorskih povezanosti sa kompanijama izloženim riziku od greenwashinga u 2026. godini.
Zbog toga se od finansijskih institucija sve više očekuje da procenjuju ne samo klimatske karakteristike ulaganja već i šire posledice finansiranih aktivnosti po zemljište, vodu, biodiverzitet i lokalne zajednice.
Amerika ispred Evrope po broju incidenata
Geografska raspodela rizika takođe se menja. Severna i Južna Amerika su u 2026. prvi put zabeležile više incidenata povezanih sa greenwashingom nego Evropa – 268 prema 242.
Ipak, kada se posmatra udeo ovih slučajeva u ukupnom broju evidentiranih poslovnih rizika, na prvom mestu je Okeanija, sa 3,1 odsto.
RepRisk napominje da rast apsolutnog broja incidenata delom može da odražava i proširenje obuhvata praćenja, uključujući veći broj izvora, jezika i kompanija, kao i unapređenja u otkrivanju slučajeva. Zbog toga je za razumevanje trendova važno posmatrati i udeo greenwashinga u ukupno evidentiranim rizicima.
Izveštaj zaključuje da usklađenost sa propisima sama po sebi nije dovoljna da bi se potvrdila verodostojnost ekoloških tvrdnji. Kako se pravila o izveštavanju o održivosti razlikuju među jurisdikcijama, nezavisna provera poslovnih praksi i stvarnih uticaja kompanija postaje sve važnija.
