Nova zabrana Evropske unije kojom se velikim modnim kompanijama od 19. jula 2026. zabranjuje uništavanje neprodate odeće i obuće nije naišla na apsolutno odobravanje javnosti.

Deo industrije upozorava da sama zabrana neće rešiti osnovni problem – prekomernu proizvodnju i komplikovano upravljanje viškom zaliha.

Nemački savez trgovaca na malo upozorio je da se sva neprodata roba ne može lako preprodati ili donirati.

Grinpis (Greenpeace) je ocenio zabranu kao načelno ispravnu, ali je upozorio da kompanije mogu lako da zaobiđu pravila.

Neke organizacije upozoravaju i na izvoz problema, što bi dovelo do povećanja količine odeće koja završava na deponijama u zemljama sa slabijom infrastrukturom za upravljanje otpadom.

Ne može se sva neprodata roba donirati

Nemački savez trgovaca na malo (HDE) saopštio je da bi zabrana mogla koristiti potrošačima kroz veću ponudu robe po sniženim cenama preko autleta, rasprodaja i kanala prodaje polovne robe.

Generalni direktor HDE-a Stefan Gent naveo je da postoji i potencijalna ekološka korist, jer će se uništavati manje odeće. Ipak, upozorio je da se sva neprodata roba ne može lako preprodati ili donirati – zbog oštećenog pakovanja, visokih troškova logistike, nedostatka potražnje ili niske vrednosti proizvoda, što trgovce izlaže dodatnim troškovima skladištenja, sortiranja, renoviranja i dokumentacije.

Konfederacija nemačke tekstilne i modne industrije kritikovala je propis kao nerealan, ocenivši da domaću industriju opterećuje dodatnom administracijom bez rešavanja suštinskih problema brze mode.

Kritike organizacija za zaštitu životne sredine

Moric Jeger-Roško iz Greenpeace-a ocenio je zabranu kao načelno ispravnu, ali je upozorio na moguće zloupotrebe.

– Kompanije mogu lako da zaobiđu pravila, na primer pogrešnim deklarisanjem proizvoda. Bez dosledne kontrole i primene, u praksi se ništa neće promeniti – istakao je dodajući da osnovni problem – brza moda – zakonom ostaje netaknut.

Iz Svetskog fonda za prirodu (WWF) ocenili su zabranu kao važan prvi korak, ali su naglasili da će zakon biti delotvoran samo ako nadležni organi budu dosledno pratili i primenjivali propisane zahteve.

Strah od „izvoza problema“

Jedna od najčešćih kritika ekoloških organizacija i dela stručne javnosti jeste mogućnost da kompanije pronađu načine da zaobiđu zabranu.

Kritičari upozoravaju da bi deo viška odeće mogao umesto uništavanja u EU biti izvezen na druga tržišta, prosleđen kao donacija bez stvarne potražnje.

U krajnjem slučaju ova odeća može završiti na deponijama u zemljama sa slabijom infrastrukturom za upravljanje otpadom.