Istraživači sa Univerziteta u Glazgovu razvili su novu vrste štampane ploče, koja je, ističu, gotovo u potpunosti biorazgradiva. Naučnici su razvili novu metodu štampe elektronskih kola na bazi cinka na ekološki prihvatljivim podlogama, uključujući papir i bioplastiku, saopštio je Univerzitet u Glazgovu.
Kada kola više nisu potrebna, 99% njihovih materijala može se bezbedno zbrinuti običnim kompostiranjem u zemljištu ili rastvaranjem u široko dostupnim hemikalijama, poput sirćeta, navode.
Tokom 2024. godine odbačeno je 62 miliona tona elektronskog otpada
Konvencionalne štampane ploče prave se od materijala koje je teško ili skupo reciklirati na kraju njihovog životnog veka, pa često završavaju na deponijama, gde mogu da ispuštaju štetne hemikalije u okolno zemljište, podseća se.
Kako se ističe u saopštenju, tokom 2024. godine odbačeno je 62 miliona tona elektronskog otpada, a u Evropskoj uniji reciklirano je manje od 17%.
Cink umesto bakra za provodljivost
U radu objavljenom u časopisu Communications Materials, navodi se da, za razliku od konvencionalnih štampanih ploča, koje za provodljivost koriste bakar, istraživači koriste cink kako bi formirali metalne tragove širine svega pet mikrometara.
Proces funkcioniše tako što se provodni cink elektrolitički nanosi na privremeni nosač, koji se zatim prenosi na biorazgradivu osnovu.
Dobijena kola imaju performanse uporedive sa tradicionalnim pločama, a u radu je prikazano da su uspešno testirana u više uređaja, uključujući taktilne senzore, LED brojače i temperaturne senzore.
Takođe je pokazano da performanse materijala ostaju stabilne i nakon više od godinu dana čuvanja u uobičajenim ambijentalnim uslovima.
Veliki korak ka cirkularnoj elektronici
Analiza životnog ciklusa koju je sproveo tim uporedila je potencijalni uticaj na životnu sredinu novih štampanih ploča sa konvencionalnim rešenjima.
Rezultati pokazuju da bi biorazgradive ploče mogle da omoguće smanjenje potencijala globalnog zagrevanja za 79%, kao i smanjenje iscrpljivanja resursa za 90%, što ukazuje na mogućnost značajnog umanjenja ekološkog otiska elektronskih uređaja.
Dr Džonatan Harvel sa Džejms Vat Škole za inženjerstvo Univerziteta u Glazgovu, prvi autor rada, izjavio je da istraživanje predstavlja veliki korak ka cirkularnoj elektronici, u kojoj se uređaji od samog početka dizajniraju za ponovnu upotrebu, reciklažu ili bezbednu razgradnju.
– Odbačeni uređaji već danas generišu desetine miliona tona otpada godišnje, pa bi naše istraživanje moglo imati dalekosežne posledice za potrošačku elektroniku, uređaje interneta stvari i jednokratne senzore u budućnosti – naveo je.
