Ukoliko je EU zaista ozbiljna u vezi sa ciljevima smanjenja bacanja hrane, klimatskim ciljevima i razvojem cirkularne ekonomije, mora da obaveže one koji ostvaruju profit prodajom hrane da preuzmu finansijsku i operativnu odgovornost za sprečavanje nastanka otpada od hrane, zaključak je izveštaja koji su pripremili Bio-based Industries Consortium (BIC) i Zero Waste Europe (ZWE).

Izveštaj pokazuje da će EU teško ispuniti ciljeve za 2030. godinu u oblasti smanjenja bacanja hrane i zaštite klime bez novog modela finansiranja prevencije i sakupljanja otpada od hrane. Kao rešenje predlaže se uvođenje proširene odgovornosti proizvođača za prehrambene proizvode (EPRFP).

ZWE navodi da je otpad od hrane odgovoran za 8-10% globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte, dok građani EU godišnje proizvedu oko 130 kilograma otpada od hrane po osobi.

Trenutno se prikupi oko 26% kuhinjskog otpada

Iako od 2024. godine postoji obaveza da države članice EU obezbede odvojeno sakupljanje bio-otpada, trenutno se prikupi svega oko 26% kuhinjskog otpada, dok ostatak završava na deponijama ili u spalionicama, dodaje se.

Kako se podseća, EU je u Okvirnoj direktivi o otpadu postavila ciljeve za 2030. godinu koji predviđaju smanjenje bacanja hrane za 30% po stanovniku na nivou domaćinstava, maloprodaje i ugostiteljstva, kao i za 10% u fazi proizvodnje.

– EPRFP bi deo finansijske i operativne odgovornosti za otpad od hrane preusmerio sa opština i poreskih obveznika na one koji stavljaju hranu na tržište EU. Ovaj sistem bi se primenjivao na veletrgovce, uvoznike i trgovce na malo (samo za proizvode sa sopstvenim robnim markama) – saopštio je ZWE.

Usmeravanjem na aktere koji dizajniraju, pakuju, označavaju i plasiraju hranu, EPRFP ima za cilj da se problem otpada rešava „uzvodno“, na mestu gde se donose odluke o veličini porcija, rokovima upotrebe („upotrebiti do“), promotivnim aktivnostima i distribuciji, objašnjava se.