Udruženje “Naša kuća” ručno proizvodi papir od iskorišćenih paklica cigareta

Tradiciju Dalekog istoka, oni su doneli u Srbiju. Ručno proizvode papir od otpada, i to ne bilo kakvog, već od praznih paklica cigareta. Potražnja je tolika da jedva stižu da proizvedu potrebnu količinu. Njihov proizvod koriste likovni umetnici, dizajneri, a sve više se traži za štampu, ali i kao ukrasni papir za pakovanje. Ni materijala im ne manjka – pušači iz cele Srbije pokazali su ozbiljnu disciplinu u sakupljanju i prosleđivanju praznih paklica.

Članovi udruženja Naša kuća su sam proces proizvodnje učili od majstora, otkriva u razgovoru za portal Centra za promociju cirkularne ekonomije predsednica udruženja Anica Spasov. Godinama sarađuju sa japanskim organizacijama JICA i Ikoma iz istoimenog grada Ikome, a prilikom posete Japanu videli su kako teče ceo proces proizvodnje.

Pošto kao organizacija pružaju podršku osobama sa razvojnim teškoćama u njihovom radnom osposobljavanju i angažovanju, a tehnika ručne proizvodnje papira je u svim fazama veoma prihvatljiva i jednostavna za usvajanje, izbor da pokrenu proizvodnju u Srbiji se sam nametnuo.

Prazne paklice stižu od pojedinaca i kompanija

– Drugi razlog je taj što se ni u našem okruženju, a ni u Evropi praktično nigde ručno ne proizvodi papir. Industrijska proizvodnja koristi stari papir, ali i troši ogromne količine energije i hemije, tako da dobitak koji se odnosi na smanjenu seču šuma anulira preteranom emisijom CO2 – kaže Anica.

Pušači revnosni u prikupljanju paklica

Izbor materijala za rad nije slučajno pao baš na paklice cigareta – od ambalaže koja je kod nas u opticaju, upravo one sadrže najveći procenat celuloze. Prednost je i što se lako skupljaju jer je u pitanju poseban papirni otpad, koji pri tom stiže čist. Udruženje ima dogovor sa JTI o dostavi paklica direktno iz fabrike u Senti, a prazne paklice stižu i od pojedinaca i kompanija iz cele Srbije.

– Lično imam utisak da pušači nekako peru savest zbog pušenja tako da su veoma revnosni u prikupljanju. Uključuju se firme gde zaposleni zajedno skupljaju paklice, zatim nas zovu da pitaju da li mogu kutije da postave u zgradama i koje još ambalaže sakupljamo. Zainteresovanost vremenom raste, prikupljanje je organizovanije, ideje su raznovrsne i utisak je da se građani u sve većem broju uključuju u ovu inicijativu, ali i da počinju drugačije da razmišljaju u vezi svoje okoline i otpada koji može da se reciklira. Najnoviji pokreti koji se rađaju kao odgovor na ekološke probleme doprinose buđenju aktivizma građana, a tako i uključivanju u našu akciju – kaže Anica.

Sami konstruisali mašinu za seckanje

Papir se proizvodi u različitim dimenzijama, teksturama i gramažama. Kada paklice stignu u udruženje, prvo se odvoje folije i celofan. Za proizvodnju belog papira se posebnom ručnom tehnikom odvaja srednji sloj papira koji je sasvim beo. Tako odvojen odlazi na seckanje, ručno ili u mašini za seckanje koju su članovi udruženja sami konstruisali.

– Sitno iseckan papir odlazi na proces “razvlaknjivanja” dugotrajnim mešanjem sa  vodom. Tako dobijena razdvojena vlakna celuloze (pulpa) se u određenom procentu dodaju u vodu, intenzivno mešaju kako bi se ravnomerno dispergovala u velikim kadama iz kojih se putem ramova sa specijalnim sitima formira tanak sloj novog papira. Novoformirani papir se pokriva filcom i odlazi na proces izvlačenja vode i sa sita se prenosi na filc – objašnjava Anica kako izgleda proces proizvodnje.

Sledeći korak je prelazak novog papira sa filca na ploče na stolu sa rolerima pri čemu se papir pegla. Pretposlednja faza je sušenje papira na pločama u propisanim uslovima za sušenje. Posle najmanje 24 sata osušeni papir se dodatno pegla da bi bio ravnomerno gladak. Ista je procedura i za “šareni papir” koji se dobija od ostataka paklica kada se odvoji srednji sloj. Ne dodaju se nikakvi aditivi, a papir se radi u različitim dimenzijama, teksturama i gramažama.

– U samom početku razvoja ideje, s obzirom da se jako razlikujemo od dela sveta koji je kolevka proizvodnje i upotrebe recikliranog papira, pomalo smo imali rezervu u vezi tržišta na kom bi plasirali naš papir. Doživeli smo sasvim drugačiji odgovor. Papir je izuzetno atraktivan za likovne umetnike, za dizajnere, za štampu, za proizvodnju ekskluzivnih malih serija ambalaže za prirodne proizvode ili za manufakturne  i male serije proizvoda. Takođe se koristi kao ukrasni papir za pakovanje. Ispostavilo se da je potražnja daleko veća, čak se može prodavati i van granica naše zemlje – otkriva Anica.

Proizvodnja mikrobilja i začinskog bilja

Naša sagovornica napominje da se dodatkom raznih delića cveća, trave, semenki, delova slika mogu dobiti originalni papiri za različite namene. Dodavanjem pigmenta moguće je dobiti papir u boji. U poslednjih nekoliko meseci, koriste i konoplju kao izvor celuloze za proizvodnju papira.

– Materijal dobijamo iz Udruženja za uzgoj i preradu industrijske konoplje “Konopac”. Ovo je poseban izazov jer znamo da jedan hektar konoplje koji poraste za pet do šest meseci može da zameni jedan hektar šuma koji raste najmanje dvadeset godina. Papir dobijen od konoplje je izuzetnih svojstava – priča Anica.

Udruženje ne planira tu da stane. Žele da unaprede proizvodnju papira od konoplje, kao i da naprave papir od paklica i konoplje u različitom odnosu. Planiraju da poboljšaju kvalitet papira dodajući određene biorazgradive aditive koji bi omogućili upotrebu papira za izradu ambalaže za obroke. A u okviru svog socijalnog preduzeća imaju i hidroponsku proizvodnju mikrobilja i začinskog bilja u staklenoj bašti.

Hidroponska proizvodnja mikrobilja

– Možemo reći da je to početak urbane poljoprivrede. Za uzgoj biljaka koristimo samo vodu, inertne nosače kao sto su palmin treset ili kamena vuna, led osvetljenje koje napajamo preko solarnih panela, organsko đubrivo i ne koristimo hemijske preparate. Ovakav tip proizvodnje uz veća početna ulaganja može svaki građanin sebi da obezbedi. Povrće je izuzetne nutritivne vrednosti i zdravo. Može biti dostupno tokom čitave godine. Osim što štedi prirodne resurse, ne zagađuje okolinu i ne uvećava emisiju CO2 usled transporta, ovakva proizvodnja je rešenje za štetu koje nanose poljoprivrednoj proizvodnji klimatske promene – ističe Anica Spasov.

Foto: Udruženje Naša kuća