Na Ubu je počela izgradnja regionalne sanitarne deponije „Kalenić” koja će sakupljati otpad iz 15 lokalnih samouprava. Kako je najavljeno, najveći regionalni centar za upravljanje otpadom u Srbiji u koji će stizati više od 260.000 tona otpada, biće završen za 18 meseci. Procenjena vrednost investicije je oko 31,5 miliona evra, od čega najveći deo finansira Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Paralelno sa izgradnjom Regionalnog centra, radiće se i sanacija postojećih deponija u lokalnim samoupravama koje su uključene u projekat, kao i opremanje komunalnih preduzeća potrebnim transportnim vozilima, kontejnerima i posudama, izgradnja reciklažnih dvorišta i transfer-stanica.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, koja je prisustvovala početku izgradnje regionalne sanitarne deponije „Kalenić“, naglasila je da je za projekte upravljanja otpadom, izdvojeno približno 150 miliona evra kredita od EBRD i Francuske agencije za razvoj.

Prema njenim rečima, ovo je jedan od šest takvih centara, ali do 2030. godine definisani su projekti vredne milijardu i 200 miliona evra, samo u oblasti upravljanja čvrstim otpadom.

Veoma je važno da upravljanje regionalnim centrom bude takvo da se više od 80 odsto otpada iskoristi na dobar način, podvukla je ona i podsetila na to da Srbija ne vodi po prvi put računa o sakupljanju otpada, već da sada ide i prema cirkularnoj ekonomiji.

Sledi zatvaranje nesanitarnih deponija

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović objasnila je da će projekat izgradnje regionalnog centra za upravljanje otpadom generisati više od 260.000 tona otpada iz 15 jedinica lokalne samouprave, a završetak radova planiran je za 18 meseci.

Ovo će biti najveći regionalni centar za upravljanje otpadom u Srbiji i promeniće ekološki izgled zemlje nabolje, ocenila je ona i dodala da će u okviru ovog projekta biti izgrađeno i postrojenje za mehaničko-biološki tretman otpada, kao i transfer-stanice po jedinicama lokalne samouprave.

Zahvaljujući tome što država želi da ulaže u zelenu infrastruktru, uz pomoć naših stranih partnera – Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije, ovo će biti jedan od šest regionalnih centara koji će biti izgrađeni u Srbiji, najavila je ministarka.

Prema njenim rečima, do kraja godine počinje izbor izvođača za proširenje i rekonstrukciju „Srem–Mačva” deponije, kao i rekonstrukcija regionalnih centara u Pirotu i Užicu, pri čemu će ovi centri biti građeni po najsavremenijim ekološkim standardima.

Vujović je ocenila da postoje problemi sa nesanitarnim deponijama koji građani koriste više desetina godina, i najavila zatvaranje nesanitarnih deponija u svih 15 opština koje će ovaj regionalni centar obuhvatati kad se izgradi.

Razgovori sa Francuskom o deponiji u Vinči

Direktor Kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Srbiji Mateo Kolanđeli rekao je da će ovaj regionalni centar za upravljanje otpadom, koji je ispunio sve evropske standarde, unaprediti životnu sredinu i kvalitet života građana.

On je izrazio očekivanje da će cirkularna ekonomija, koja će početi da se razvija kao industrija u Srbiji, prepoznati da je otpad resurs, a korist od toga imaće ne samo životna sredina, već i ekonomija i privreda.

Ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar ocenio je da ovaj događaj jasno ilustruje dinamiku saradnje Srbije i Francuske i u skladu sa tim poručio da se Francuska obavezuje da će podržati Srbiju u unapređenju zaštite životne sredine.

On je preneo da je sa premijerkom Brnabić razgovarao i o deponiji u Vinči i o tome šta može još da se uradi u oblasti sistema upravljanje otpadom.

Prema njegovim rečima, realizacija ovog projekta je pravi način da se poboljša upravljanje otpadom, što će unaprediti novi okvir koji podržava odvajanje otpada, cirkularnu ekonomiju i reciklažu, u skladu sa svim propisima EU.

Ambasador je naglasio da će ovo biti primer za izgradnju i drugih regionalnih deponija.

Najveći izazov – unapređenje kvaliteta vazduha

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić istakla je da je u budžetu za narednu godinu izdvojeno 10 puta više sredstava za projekte u oblasti zaštite životne sredine.

Naime, kako je objasnila, najveći izazov postoji u oblasti zaštite i unapređenja kvaliteta vazduha jer termoelektrane u Srbiji koriste lignit koji je ugalj najlošijeg kvaliteta.

Brnabić je, međutim, podsetila na to da je u poslednjih osam godina u oblast zaštite i kvaliteta vazduha uloženo 1,4 milijarde evra, pre svega kroz postrojenja za odsumporavanje termoelektrana – nešto preko 600 miliona evra, zatim u projekte energetske efikasnosti i sanacije u preko 9.000 domaćinstava i javnih ustanova, ali i kroz projekte gašenja kotlarnica i zamene energenata gasifikacijom.

Premijerka je napomenula da se radi i na postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda, ističući da samo u unapređenje kvaliteta vode i zaštitu naših voda i rečnih tokova, kroz izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja, imamo definisane projekte u vrednosti od 3,5 milijardi evra.

Brnabić je konstatovala da ulaganja u zaštitu životne sredine od 2014. godine predstavljaju najveća ulaganja u istoriji Srbije, i poručila da je Vlada uvek otvorena za konkretne predloge i konstruktivne razgovore.