Namerno izlaganje hladnoći često se preporučuje u lečenju raznih oboljenja, od simptoma menopauze do artritisa, glavobolja i imunoloških problema. Blagodeti leda naročito hvale sportisti, koji ga koriste za pomoć u oporavku nakon vežbanja. Ali sada istraživači kažu da kliničke koristi terapije ledom – krioterapije, nisu zasnovane na dokazima i da je njegova popularnost štetna za životnu sredinu.
Sa početkom Olimpijskih igara u Parizu, akademici iz Francuske, Katara, Indije i Švajcarske su u uvodniku, objavljenom u Britanskom časopisu sportske medicine, istakli da je upotreba leda na letnjim Olimpijskim igrama dostigla “izuzetne nivoe” uprkos nedostatku dokazane efikasnosti, prenosi Gardijan.
Količina energije i vode potrebna za proizvodnju, skladištenje i transport leda nije dobra za planetu, a da ne pominjemo troškove, dodali su.
Potražnja za ledom vredna 2,5 mil EUR
Dok je oko 22 tone leda isporučeno na takmičarske lokacije Olimpijskih igara u Tokiju 2020. godine u medicinske svrhe, a još 42 tone obezbeđeno u Olimpijskom selu, zahtevi za Olimpijske igre u Parizu 2024. godine daleko premašuju te cifre, primetili su akademici.
Početne procene su bile za 1.624 tone leda – po ceni od 2,5 mil EUR – ali nakon što nijedan nezavisni dobavljač nije mogao da ispuni javni tender, Pariz je revidirao svoju procenu na 650 tona (450 za Olimpijske igre i 200 za Paraolimpijske igre), ističu naučnici.
Uranjanje u hladnu vodu činilo je oko 10% tretmana koje su propisivali fizioterapeuti u olimpijskim poliklinikama u Atini 2004. i Londonu 2012. godine, što je poraslo na 44% u Rio 2016. Od tih uranjanja, 98% je bilo za potrebe oporavka, dok je ostatak bio za lečenje povreda.
Dok je uranjanje u hladnu vodu dobro za lečenje toplotne iscrpljenosti nakon vežbanja na visokim temperaturama i za bolove u mišićima, ne bi trebalo da se koristi za oporavak između uzastopnih serija visokointenzivnog treninga, niti za trenutni ili dugoročni oporavak nakon vežbanja s opterećenjem, napominju.
– Upotreba leda na letnjim Olimpijskim igrama dostigla je izuzetne nivoe, potencijalno opterećujući lokalne i regionalne resurse. Organizatori bi trebalo da teže smanjenju upotrebe praksi koje nisu zasnovane na dokazima, a da promovišu bolju održivost. Led bi trebalo da ostane dostupan za određene situacije, uključujući akutno ublažavanje bola, specifične potrebe oporavka i upravljanje toplotnim udarom usled napora – zaključili su akademici.
Vrhunski sport i kontroverzne terapije
Reagujući na nalaze, Paulina Kloskovska, doktorka sportske i mišićnoskeletne fizioterapije na Kraljevskom koledžu u Londonu, koja često radi s elitnim sportistima, rekla je da je vrhunski sport uvek funkcionisao na “rubovima dokaza” kako bi postigao “marginalne dobitke” u performansama, prevenciji povreda ili oporavku, i da su zabrinutosti zbog prekomerne upotrebe leda opravdane.
– Postoji sve više podataka koji pokazuju da je toplotna terapija zapravo bolja za dugoročni oporavak mišića u takvim okolnostima, i da rana i česta terapija ledom može smanjiti otpornost tkiva, sposobnost podnošenja opterećenja ili zdravo prilagođavanje – istakla je.
Dr Ričard Badžet, medicinski i naučni direktor Međunarodnog olimpijskog komiteta, rekao je da bi studija trebalo da pomogne u osiguranju da Igre koriste led što efikasnije i racionalnije. – Pored toga, dostupne su alternative za led, uključujući sistem hlađenja s filtriranom vodom ohlađenom na 10°C, što nam omogućava da značajno smanjimo potrošnju energije. Nastavićemo da pratimo ovaj aspekt pažljivo kako bismo dodatno smanjili količinu leda koja se koristi na budućim Igrama, usklađujući se s najboljom medicinskom praksom.
