Procenjuje se da je 8,2% svetske populacije, odnosno oko 673 miliona ljudi, iskusilo glad u 2024. godini, što je pad u odnosu na 8,5% u 2023. i 8,7% u 2022.
Međutim, napredak nije bio ravnomeran širom sveta, jer je glad nastavila da raste u većini podregiona Afrike i zapadne Azije, prema ovogodišnjem izveštaju „Stanje bezbednosti hrane i ishrane u svetu“ (SOFI 2025), koji je objavilo pet specijalizovanih agencija Ujedinjenih nacija.
Najnovije procene i dalje su iznad nivoa pre pandemije, a visoka inflacija hrane u poslednjim godinama doprinosi sporom oporavku bezbednosti hrane.
Značajna poboljšanja primećena su u južnoj Aziji i Latinskoj Americi. Prevalencija pothranjenosti (PoU) u Aziji pala je sa 7,9% u 2022. na 6,7%, odnosno 323 miliona ljudi, u 2024. Takođe, Latinska Amerika i Karibi kao region zabeležili su pad PoU na 5,1%, odnosno 34 miliona ljudi u 2024, sa vrhunca od 6,1% u 2020.
Gladan svaki peti Afrikanac
Nažalost, ovaj pozitivan trend u oštrom je kontrastu sa stalnim rastom gladi u Africi i zapadnoj Aziji. Udeo stanovništva pogođenog glađu u Africi premašio je 20% u 2024, što je uticalo na 307 miliona ljudi, dok je u zapadnoj Aziji procenjeno da je 12,7% populacije, odnosno više od 39 miliona ljudi, moglo da doživi glad u 2024.
Predviđa se da bi do 2030. godine 512 miliona ljudi moglo biti hronično pothranjeno, od čega će gotovo 60% biti u Africi.
Ovo naglašava ogroman izazov postizanja Cilja održivog razvoja 2 (Bez gladi), upozorile su Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO), Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj (IFAD), UNICEF, Svetski program hrane UN (WFP) i Svetska zdravstvena organizacija (WHO).
Inflacija cena hrane
SOFI 2025 takođe ispituje uzroke i posledice rasta cena hrane u periodu 2021–2023 i njegov uticaj na bezbednost hrane i ishranu.
Izveštaj ističe da je globalni politički odgovor na pandemiju Kovida-19, karakterisan opsežnim fiskalnim i monetarnim intervencijama, u kombinaciji sa posledicama rata u Ukrajini i ekstremnih vremenskih događaja, doprineo aktuelnim inflacionim pritiscima.
Od 2020, globalna inflacija cena hrane kontinuirano je nadmašivala opštu inflaciju. Jaz je dostigao vrhunac u januaru 2023, kada je inflacija hrane bila 13,6%, što je 5,1 procentni poen iznad opšte stope od 8,5%.
Zemlje sa niskim prihodima posebno su pogođene rastom cena hrane. Dok je medijalna globalna inflacija cena hrane porasla sa 2,3% u decembru 2020. na 13,6% početkom 2023, u zemljama sa niskim prihodima dostigla je i 30% u maju 2023.
Siromašni ne mogu da priušte zdravu ishranu
Uprkos rastu globalnih cena hrane, broj ljudi koji nisu mogli da priušte zdravu ishranu smanjio se sa 2,76 milijardi u 2019. na 2,60 milijardi u 2024. Međutim, poboljšanje nije bilo ravnomerno.
U zemljama sa niskim prihodima, gde je cena zdrave ishrane rasla brže nego u zemljama sa višim prihodima, broj ljudi koji nisu mogli da priušte zdravu ishranu povećao se sa 464 miliona u 2019. na 545 miliona u 2024.
U zemljama sa nižim srednjim prihodima (isključujući Indiju), broj je porastao sa 791 miliona u 2019. na 869 miliona u istom periodu.
