Možda za minut ne može da se uradi mnogo toga, ali mogu da se subvencionišu fosilna goriva sa 13 mil USD. Tako barem tvrdi Međunarodni monetarni fond (MMF) ističući da su prošle godine fosilna goriva dobila rekordne subvencije od 13 mil USD u minuti, uprkos tome što su osnovni uzrok klimatske krize.

Analiza MMF-a je otkrila da su ukupne subvencije za naftu, gas i ugalj u 2022. godini iznosile 7 triliona dolara. To je ekvivalentno 7% globalnog bruto domaćeg proizvoda i skoro dvostruko više od svetskog troška za obrazovanje.

Zemlje su se obavezale da će postepeno ukidati subvencije tokom godina kako bi cene fosilnih goriva odražavale njihove stvarne ekološke troškove, ali do sada nisu postigle mnogo na tom planu.

Bogati imali više koristi od siromašnih

Eksplicitne subvencije, koje smanjuju cenu goriva za potrošače, udvostručile su se u 2022. godini jer su zemlje reagovale na više cene energije usled rata u Ukrajini.

Bogate porodice su imale znatno više koristi od ovih subvencija nego siromašne, navodi MMF. Implicitne subvencije, koje predstavljaju “ogromne” troškove štete nastale usled fosilnih goriva i zagađenja vazduha, činile su 80% ukupnog iznosa.

Ukidanje subvencija trebalo bi da bude osnovni deo akcija za borbu protiv klimatskih promena, navodi MMF, i time bi se svet usmerio ka ograničavanju globalnog zagrevanja ispod 2°C, kao i sprečavanju 1,6 miliona smrtnih slučajeva usled zagađenja vazduha godišnje, uz istovremeni porast prihoda vlada za trilione dolara.

Istraživači su priznali da je reforma subvencija politički teška, ali su rekli da pažljivo osmišljene politike koje podržavaju siromašne porodice mogu biti uspešne, posebno ako su koordinisane na međunarodnom nivou.

Zemlje G20 uložile rekordnih 1,4 triliona dolara u subvencije za fosilna goriva prošle godine

Nalazi MMF-a dolaze u trenutku kada klimatska kriza izaziva haos širom sveta, od talasa vrućina, požara i poplava u Americi, preko Evrope do Azije.

Preporuka MMF-a je da zemlje veliki emiteri koordiniraju politiku oporezivanja emisije ugljenika.

G20 zemlje, koje su odgovorne za 80% globalnih emisija ugljenika, obećale su da će postepeno ukidati “neefikasne” subvencije za fosilna goriva 2009. godine.

Međutim, G20 je uložio rekordnih 1,4 triliona dolara u subvencije za fosilna goriva u 2022. godini, prema proceni istraživačkog centra Međunarodnog instituta za održivi razvoj.

Svetska banka je u junu izvestila da zajedničke subvencije za fosilna goriva i poljoprivredu mogu iznositi do 12 triliona dolara godišnje i da izazivaju “ekološki haos”.

Najviše se subvencionišu naftni proizvodi

Kanada je nedavno najavila planove za ukidanje nekih subvencija za fosilna goriva. Nigerija, koja je više trošila na subvencije za benzin nego na zdravstvo, uklonila ih je u maju. Međutim, ranije ukidanje subvencija često je bilo poništeno nakon protesta.

Analiza MMF-a je utvrdila da su benzin i drugi naftni proizvodi činili polovinu eksplicitnih subvencija u 2022. godini, ugalj je činio 30%, a fosilni gas 20%. Zemlje koje najviše subvencionišu su Kina, Sjedinjene Američke Države, Rusija, Evropska unija i Indija. Posebno snažno subvencionisan bio je ugalj, pri čemu je 80% uglja prodavano po ceni manjoj od polovine njegove stvarne cene.

Istraživači su naveli da bi procena ukupnih subvencija za fosilna goriva u 2022. godini bila znatno veća – oko 12 triliona dolara – da su koristili veće troškove klimatske štete koji su nedavno objavljeni.

Analiza je izračunala da bi ukidanje subvencija za fosilna goriva do 2030. godine smanjilo emisije za 34% u poređenju sa nivoom iz 2019. godine, što predstavlja značajan deo od 43% smanjenja potrebnog da bi se imala dobra šansa da se globalno zagrevanje održi ispod 1,5°C.

Istraživači su naveli da bi politike reforme subvencija trebale da se postepeno uvode kako bi izbegle političke reakcije i bile uspešne, obezbeđujući finansijsku podršku osobama sa niskim primanjima i produktivno koristeći povećane prihode.