Primena cirkularne ekonomije mogla bi privredi Srbije doneti 31,6 milijardi evra ekonomske uštede do 2034. godine, po osnovu smanjenja upotrebe resursa i energije.
Domaćinstvima bi donela 750 miliona evra ekonomske koristi. BDP bi se uvećao za 20 milijardi evra, dok bi se prihodi budžeta povećali za blizu 6 milijardi evra.
Ušteda zbog manje emisije CO2 se kreće između 110 miliona evra do više od 1 milijarde evra.
Nisu ovo lepe želje, već prognoze predstavljene u Programu razvoja cirkularne ekonomije u RS 2026-2030.
Kako se navodi u programu Ministarstva zaštite životne sredine, primenom koncepta cirkularne ekonomije, Srbija teži održivom, klimatski neutralnom i otpornom razvoju koji se zasniva na efikasnom korišćenju resursa, tehnološkim inovacijama, digitalizaciji i uvođenju zelenih poslovnih modela.
– Vizija Srbije je društvo koje minimizira otpad, smanjuje uticaj na životnu sredinu i stimuliše inkluzivan i pravičan ekonomski rast – ističe se.
Zaposlenost i cirkularna ekonomija
Broj zaposlenih bi se povećao za između 68 i 136 hiljada. Kako dosadašnja istraživanja ukazuju, najveći pozitivan uticaj cirkularne ekonomije u sferi zaposlenosti vidljiv je u sektoru upravljanja otpadom (uključujući i recikliranje), navodi se u Programu.
– S druge strane, može se pojaviti negativan uticaj u sektoru građevinarstva, kao posledica povećanja produktivnosti i korišćenja novih tehnika građenja, ali i u sektorima koji se odnose na proizvodnju trajnih potrošnih dobara, poput elektronike i motornih vozila. Procenjeni efekti na zaposlenost mogu biti i drugačiji, zavisno od stepena mehanizacije i automatizacije tih poslova – predviđa Program.
Koliko Srbija ulaže u cirkularnu ekonomiju
Ipak, trenutne brojke ne idu Srbiji na ruku.
Analiza raspodele sredstava prema oblastima zaštite životne sredine, predstavljena u Programu, pokazuje da se najviše sredstava ulaže u upravljanje otpadom (25,1%), energetsku efikasnost (24,0%), zaštitu voda (19,0%), dok se u cirkularnu ekonomiju ulaže svega 0,6%.
