Između Srema i Mačve, u močvarnom predelu koji su, po legendi, oblikovali zmajevi, smestila se Zasavica.

Jedna od poslednjih oaza divlje prirode u Srbiji pruža priliku za predah, odmor od gradske gužve i upoznavanje prirode.

Na svega sat i po vožnje od Beograda, posetioci mogu šetati po rezervatu po kom se slobodno kreću magarci, konji, podolska goveda, voziti se električnim vozom ili brodom za upoznavanje močvarnog sveta.

Bogat biodiverzitet

Specijalni rezervat prirode Zasavica, zaštićen od 1997. godine, nalazi se na području južne Vojvodine i severne Mačve, u blizini Sremske Mitrovice i Mačvanske Mitrovice.

Ukupna površina zaštićenog područja iznosi 1.825 hektara, od čega je više od trećine u prvoj kategoriji zaštite.

Na tom području smenjuju se pašnjaci, šumski predeli, močvarna staništa, pa je Zasavica poznata po bogatom biodiverzitetu.

Čim se prođe kroz kapije rezervata, stiže se do kule visine 17 metara.

Sa kule se pruža pogled na pašnjak Valjevac kojim se slobodno kreću autohtone rase domaćih životinja, među kojima su balkanski magarac, mangulica, podolsko goveče i domaći brdski konj.

Ali, čuva Zasavica i više od 650 biljnih vrsta, među kojima su beli i žuti lokvanj, endemska vrsta Panonske nizije – Panonski različak, kao i biljke koje su gotovo nestale sa drugih prostora Balkana.

Vekovima stari hrastovi, moćni jasenovi, raskošne topole, ali i romantične vrbe i retke bele orhideje mogu se videti na ovom području.

Tu je i 180 vrsta ptica, 20 autohtonih vrsta ribe, uz tri koje su unesene iz Amerike i Azije -kao i veliki broj vodozemaca, gmizavaca i sisara.

Zasavica je poznata po proizvodima od magarećeg mleka, mangulice i tradicionalnim specijalitetima.

Hranjenje životinja – Loša praksa

Utisak jedino kvari praksa hranjenja životinja koje se podstiče, uprkos natpisu da je zabranjeno hranjenje životinja u rezervatu.

Osim što se na samom ulazu prodaju šargarepe za magarce, životinjama se daje i šećer.

Upravo takvoj sceni prisustvovala je reporterka portala Cirkularna ekonomija kada je vozač safari autobusa delio kocke šećera posetiocima da hrane konje.

Takođe, pojedini turisti su davali konjima i magarcima čips i ostale grickalice koje narušavaju osetljiv sistem za varenje životinja.

Hranjenje životinja nije praksa koju stručnjaci preporučuju.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) u svojim zvaničnim smernicama o upravljanju konfliktima između ljudi i divljih životinja, naglašava da veštačko hranjenje direktno izaziva promenu ponašanja.

Britansko ekološko društvo (BES) navodi da hranjenje od strane turista pokreće „veštačku selekciju ponašanja uznemiravanja“ – to znači da životinje koje su prirodno odvažnije postaju agresivni „prosjaci“, opkoljavaju ljude, prate ih i zahtevaju hranu.

Foto: M. L. i M. D.